Prosvetni glasnik

к о в ч

ао 72 динара: г. Сава Јанковић, нач. окружни; ао 10 динара: г. г. Јов. Миодраговић реФеренат за основну наставу, Петар Јовановић-Узунац нредседник општине града Зајечара, Ђорђе Ничић надзорник школски, Милутин Ранковић иредседник ошптине рготинске, Коста Марковић учитељ из Звездана, Милан Смиљанић учитељ из Гамзиграда, Алекса Илић трговац из Зајечара, Стојан Грујић адвокат из Зајечара и Ђорђе Мијаиловић кмет села Гамзиграда; ио 6 динара: г. Љубисав Димитријевић нач. ср. зајечарскога; ао 5 динара: г.г. прота Милосав Милојковић иредседник Духовног Суда, Мита Вукић, Петар Темељковић и Стеван Дазић трговци из Зајечара, Михаило Јеврић месни свегатеник; ио 3 динара: г. Станоје Ристић учитељ из Метовнице; ио 2 динара: г. г. Стојан Симоновић трговац из Зајечара, Илија Живковић обућар из Зајечара, Јордан Видојковић члан Духовиог Суда, Ђорђе Палигорић норучник, Милан Јаношевић пешад. капетан, Исак Израиљевић, Св. Ивковић, Илија Ђорић и Дим. Илић учитељи, Јован Грујичић тшсар онштине лубничке, Ђока Николић кмет из Звездана, Милосав Живановић писар општине звезданске, Радул Јовановић председник онштине лубничке, Неша Л.алевић каФеџија из Зајечара и Тодор Микић председник општине метовничке; ио 1'50 динара: г. Војислав Шумкарац учитељ из Рготине; ио 1 данар: г.г. Анта Милосављевић окр. прота, Ђорђе Петровић ђакон, Јерођакон Јероним, Дим. Јончић, Драгољуб Стевановић, Градоје Бушљетић, Сава Николић, Сима Маринковић, Милева Ђорићка и Дим. Илић учитељи, Стојан Јаношевић кмет села Слатине и Станислав СтојанОвић |кмет села Доње Беле Реке; ио 0'60 динара : г. Цветко Петровић учитељ; ио 0.50 динара: г. Јов. Савић писар Дух. Суда. Тако је дакле овом приликом основан и фонд за потпоиагање сиротних ученика и ученица ове школе.

в ж и ћ 723

Да забележимо још једну лепу појаву. Чим су сељани села Гамзиграда видели с каким је даровима и поздравом дошао г. министар, почели су да се договарају, да Његовом Величанству даду знак своје дубоке захвале на високој пажњи и своје највеће поданичке оданости и верности. Но пошто Његово Величанство Краљ није био тада у Земљи, они су Ераљу Оцу отправили ову депешу: „Његовом Величанству Краљу Шцлану Пиги Грађани оела Гамзиграда, освеАују&и своју нову школу, која има да шири иросвету у овоме крају, захвални на очинској љубави и старану Његовога Величанства .Краља за наиредак наше Отаџбине и свакога краја њенога, а сеЛајуКи се великих заслуга Вашега Величанства за ослобођење и ироширење наше Отаџбине, за уздизање Србије на стуиањ Краљевства као и Вашег неуморног рада на јачању наше војске — иокорно моле Ваше Величанство, да Оно буде тумач наше безграничне љубави, верности и оданости Његовоме Величанству Краљу Александру, а исто тако моле и Ваше Величанство, да ирими изразе и осеАаје чисте љубави и тоиле захвалности за сав Ваш за Србију драгоцени рад. Живео Његово Величанство наш узвишени Го' сиодар Краљ Александар I! Живео Његово Величанство Краљ Жилан /" * Око 2 часа по подне устали су гости с ручка и изишли у пространо двориште, где је г. министар повео Краљево оро. За тили часак похватало се толико света и из места и са стране, да се цело оро једва могло прегледати. Милина је било видети представнике највише власти и интелигенције похватане у оро с простим сељацима у лепом, живописном народном оделу. За тим се продужавала игра за игром. Око три сахата ношао је г. лшнистар са својом пратњом за Зајечар и Београд, испраћен неонисаним одушевљењем, а сав народ из места и околине с гостима из Зајечара, остао је у најлепшем расположењу.... Тако се свршила ова необична прослава дела необичне вредноће и пожртвовања родитељскога за добро иорода свога. Ј. М.

91*