Prosvetni glasnik

724

БОТАНИЧКА БАШТА „ЈЕВРЕМОВАЦ"

(СВРШЕТАК) Посл.е, у већ уређеној ботаничкој градини наћн ће и људи свију сталежа многе корисне ноуке и објашњења, а светао ред и прииеран рад у њој свима служи за углед"'). Поменуто је наиред да припремни радови у „Јевремовцу" нису још ни у нола свршени, па ипак је ботаничка башта Велике Школе толико одмакла напред за ово девет година рада, да се не би готово ни смело помислити а камо ли упоређивати је са првим годинама њена живота на новоме земљигату. А после још толико година, непрекидна али и са свих страна потпомогнута рада, пријатељи ботаничке баште без сумње ће наћн у „Јевремовду" и пуно лепа хлада и свакојаког шаренила биљног, разноврсне поуке и многог обавештења из свију грана науке о биљкама. Да би могли сви они, који се за ботаничку башту интересују, о овој установи ираво да суде и да би знали шта ће се још у њој радити па да се она потпуно развије, држим да неће бити излишно да овде изложим: шта треба још да се уради у „Јевремовцу", те да постављеној сврси одговори, а да се овом установом пред страним светом и подичити можемо. Црво ће ваљати поравнити и нивелисати непоравњени део баште. Тај би се посао могао још у току идуће зиме извршити, кад би се откопавање и насинање уступило некоме предузимачу. После би земљиште на томе делу баште требало удобравати, ђубрењем и прекопавањем припремати га за гајење биљака. А кад се и то сврши онда приступити систематском размештају биљака. У л Јевремовцу" треба да се сеју и гаје а уз то и проучавају на првоме месту све биљке из Србије које постепено ваља прикупљати и у башту доносити. За тим ту се могу имати биљке т свих српских земаља, па онда и биљке из Бугарске, Грчке и Албаније. Од биљака из поменутих земаља ваљало би да су у београдској ботаничкој башти заступљени сви важнији родови по Фамилијама и племенима а из родова који у нас расту и све Феле. Ако се могадну ностепено изводити екскурзије ради прикунљања живих биљака и семења по Србији а богме и ван Србије, по Валканском Полуострву, онда ће се моћи временом у „Јевремовцу" саставити и представити целокупна и потиуна Флора ') Види Д-р Ј. Панчић: Ботаничка башта у Веограду, 1881. г. стр. 5. и 8.

Краљевине Србије а у колико је могуће и Флора сриске земље и Балканског Полуострва. Када се све то прикуии и са осталим биљкама у груие распореди и по башти размести онда ће се у ботаничкој башти имати у маломе систематски преглед биљнога царства, разуме се у колико је до данас проучено н у колико може имати места у скученом оквиру ботаничке баште. И у иајвећим, старијим а уз то и материјално најосигуранијим ботаничким баштама број биљака које се у њима гаје сразмерно је мали према броју иознатих Фела или врста. Тим ире неће се моћи захтевати од иаше ботаничке баште да још у прво време баш сваку биљку србијску и са Балканског Полуострва мора имати. Кад се већина биљака прикупи онда ће се моћи пзвести и представити и њихова физиогномика по групама, што се до сада није стигло и није могло урадити. Тада ће се моћи представити, у колико буде могуће, и разне ФитогеограФСке области. На самом прелазу са горње на доњу терасу, источно од велике стакларе ваљало би подићи од врло крунна камена и рипа велики камењар, који би био засађен биљем што по кршу и великим плаиинама расте. Велики камењар био би од кречника а други мањи од серпентина. Серпентински камењар био би засађен биљкама што у Србији по серпентину расту. Веома би поучно било у ботаничкој башти подићи ма и омање пешчано пољице. Ради тога ваљало би донети потребну количину живога песка и омањи кратељ њиме покрити и засадити биљем што само по песковима расте. Тако би се у ботаничкој башти временом подигла мала а природна нешчара. Ваља ће се ностарати и за већу количипу воде, како би се у башти могле створити прилике и за гајење барских, тресетних и језерских биљака. Ваља да би могла београдска општина учинити какву олакшицу ботаничкој башти односио потребне јој воде, бар за неко време док се балтта не подигне и уреди. Један повећи кратељ биће засађен биљкама потребним за очигледну наставу ботанике у београдским средњим школама, то је школска башта или школска ботаничка градина. Свеж биљни материјал за предавање, особито где има упоредних разреда или одељења, као што је случај у Београду, потребно је имати на једноме месту, јер га је иначе тешко набавити а и много се време губи на то. Овај ће кратељ бити важан и за то што се отуда вади већина материјала за школска преда-