Prosvetni glasnik

744

КОВЧЕЖИЂ

1885., 1886., 1887., 1888., 1889. и 1890. „Просветни Гласник" излазио је у мањем Формату и готово све ио две свеске месечно уједно. После г. Симића, који га је уређивао до јуна 1887. (1—XII), дошао је за уредника г. Андра ИиколиК и уређивао га је до новембра 1889. (св. I—XX) а иосле овога г. Миленко МарковиК, који је уредио св. XXI—XXIV. све четири уједно и целу 1890. до краја. 1891. године постао је уредником г. 1Јера ЂорђевиК и дао му је данашњи Формат, већи и од нрвога, с излажењем у месечним свескама, као што је фактички и дотле излазио после г. Поповића. После г. Ђорђевића, који га је уређивао само 1891. и прве три свеске од 1892., уређивање је предузео г. Стеван НредиК и уређивао га је до 1896. године меседа августа (св. I—УШ). За тим је две свеске (IX и X) уредио г. Тих: ЂорЏвиИ проФесор, а последње две (XI и XII) за ту годину и прве три (I, II и III) од 1897. г. Ј. МиодраговиК проФесор. Онда је постављен за уредника г. Љуб. Давидовић и уређивао га је до августа нрошле 1898. када је опет постављен данашњи уредник. За све ово време ^Просветни Гласник" је задржавао карактер службенога листа министарства просвете, и ако то до 1888. није стајало на његовим корицама. Поред овога он је час више заступао науку, час књижевност, час више педагошку и методичку страну итд. А било је година, када је сем службенога и полуслужбенога материјала мало шта и било више у њему. С овим су стајали у вези и претплатници, па можда и читаоци.. Зато је у разним годинама и њихој број био различан. Просечно узевши може се слободно рећи, да је службени лист министарства иросвете, који је за дуго поред званичних новина био једини службени лист, који је доносио све кретање просветно у нас, требало да има много вигае и једних и других. Ни ноједине просветне установе у нас нису се одазивале како ваља, Само је ова последња година учинила у томе знатан изузетак. Но наше овде није да процењујемо рад својих толиких цретходника и истражујемо узроке различнога одзива. Наше је, да уочимо мане, ако их је било, да ириберемо искуство свега овога ириличвога низа година, да се користимо њиме и ударимо правцем, који се мора нризнати као најбољи. Просветни Гласник ступа у двадесет ирву годину живота свога. Ио навршеној једној овакој периоди он и може и треба и хоће, да остави свој досадањи Формат и да узме облик књиге (на осмини), као што је и у већине других службених и књижевних листова и у н" и на страни. Сем тога уредништво ће се старати, да он буде не само тачан доносилац све бо: службене радње овога министарства него и веран извештач о свеколикоме културноме, прос.. номе и књижевноме кретању у нас. Поред овога, као и до сад тако и од сад, он неће затворити своје ступце ни многој лепој научној ствари, која је од интереса за већину читалаца његових. Доносиће и многе ствари за поуку, особиго о чувању здравља, о домаћем и друштвеном животу и нривреди, а највиже о васпитању и раду у школи. Тако ће он подмиривати једну осетну потребу у нас, особито за оне многобројш просветне раднике по селима и мањим градовима, који сем службенога листа немају шта друго ни да читају, нити знају шта се у књижевности јавља и шта би могли набавити. Дена листу остаће иста а и излажење месечно, као и до сада. 1'укописе нарочито неупотребљене уредништво, на захтев писаца, враћа.

УРЕДНИШТВО

Одговорни уредник : Јовпн Миодраговик

ШТАМНАНО У ДРЖАВНОЈ ГОтАМПАРИЈИ