Prosvetni glasnik

просветни гласник 109

* * * Нарочите шкоде за наставнике средњих шкода не постоје, него ту дужност врше иедагошки семинари, којима управља по један од редовних н.1и ванредних проФесора. Радови у семпнарима су теоријски н практични. Поред иедагошког семинара иостоје уз универзитет и други семинарп. За спрему наставница за женске средње шкоде постоји парочита ирофесорски школа. Она се делл у два одсека: књижевни н научни. У првом се учи: румунски, латински, немачки и Француски језик, историја нове п старе књижевности, историја уметности, општа и румунска историја, естетика, осн. појмови по.штичке економије и грађанских поука. У научном одсеку учи се: математика с књиговодством, космограФија, физика, хемија, Физиол.огпја, зоодогија, ботаника, миперадогпја, геодогија и хигијеиа. У оба одсека геограФија Румуније, исиходогија, догика и педагогпја. Учење траје три године. Наставу и практична предавања пзводе проФесори и доценти унпверзитета иди страни проФесори под уговором. Ученице треће године држе практична предавања у средњој женској шкоди другога ступња, а нод управом наставника педагогије п других наставника (за дотичне предмете). Посде трп године учења кандидаткиње подажу испит пред комисијом коју састављају наставници дотичног одсека и пзасданици мннистарски. Кандпдаткиње се уписују у дисту према успеху. ЈКоја не положи нспит за три сесије, губи права на даље нодагање. Ученице су у интернату бесидатно иди ндаћају одређену суму. Оне се бпрају конкурсом између ученнца које су свршиде средњу женску шкоду другог ступња, иди које су свршиде женску учитељску школу иди имају какву сдичну дипдому (сведоџбу). То је у најгдавнијим потезима стање наставе средње и универзитетске у Румунији. Организација је изведена посде брижљивог проучавања ових установа у Француској, Немачкој, Енгдеској, Итадији и Америци. Закон је добар, али треба да прође доста времена, док буде могућно испунити захтеве законске у погдеду на избор проФесора, нарочито кад је реч о оригинадним научнпм радовима. Бојати се да обичне расправице не прођу у место научних студија, те да се тиме не изигра законско наређење. Па и сами испити могу у ствари бити слаба гаранција, и норед све законске строгости. Ипак, с погдедом на нређашње стање, цедокупна просветна реФорма у Румунијп представља озбиљан напредак. Треба само довољно обазривостп у пзвршењу законских прониса, па ће се, макар и позније, показати бдаготворни ресудтати новог школског законодавства у Румунији.') Ј. П.

Ј ) По "УазеМсТ-у, Кеупе кЛегпа1допа1е (Зе Г епвеј^петеп!, св. 1, 2 и 3 за 1899. годину.