Prosvetni glasnik

ПР0СВЕ1Ш1 ГЛАСНПК

49

ако су реченице одабране и с једром садржнном, а ако су то још н сентенције, које се одлпкују и моралном поуком као и наше нословцце. онда оне впше вреде него п читави члаицп неирекиднога штива, који исто тако као и речеиице немају вредности, ако нису одабрани п ако су без садржине и лоралне поуке. Што г. Јовановпћ у иредговору кљнзп својој између осталога велп да је учење по методи реченица још и деморализација, то је само речено п ништа впше, јер согтирИ поп еазе У1(1епшг, то иам г. Јоваиовпћ ничим не доказује. Овај једаи пример: „Ш1;еге сит а1;исПо, 81 ујз аП^ианДо пИеге" пма у себи впше васпитне вредностп у сваком погледу него ма који чланак у читанцп госи. Јовановпћа. По методп учења језнка на реченнцама са непрекидннм штивом мора се свакн граматнчки задатак рашчланити на мале одељке, јер се само тако може свестрано п добро научити и тек после свршетка више граматичких задатака на иоједпним реченицама одмереио неирекидно штиво ће добро доћп, да се на н>ему мало застане и у целини понови све, што се дотле посебно учнло, а ићи само даље и не утврђивати и оно, што се дотле учило, значи губпти само време. Вредност таквога учења иотврђују нам најбоље рочи познатога професора Кегнја: '„2и (Певег ЕлпШтпд, гиг е^епШсћ ^гаттаИзсћеп 8сћи1ип§ ћ1е1еп ејп2е1пе 8а1ге §апг оћпе Рга§е с1ав сг^еМдз^е ши1 §ес18пе(;81е Ма1еиа1, Ћ-аћгеис! ат 8ећ1изз дгбззегег АћзсћпШе, а1з ЕићерииМе зит гекарШШегеп^еп ЕискћНск, гизаттепћап§еп(1е ТезезШске Дигсћаиз ап§етеззеп 31пс1 иш1 апгедепс! шгкеп" вели у својем СгпесМзсћез Шни^зћисћ (егз(;ег ТћеП, 4. Аи11а§е. ВегПп 1898 Уо§-№ог1, 8. IV). Као други захтев за лектпру је иознавање главних синтактичних правила и она се још од прве годпне учења латинскога језика морају учптн поред облика. Као трећи захтев за успешну лектиру је сорга кегЂогит, , која се још у елементарној настави мора прибавити. Прп том ие треба жалнти ђачкп труд, јер ће сорја уегћогит добро доћн за лектиру, која се без тога не може ни зампслптп. Превођење са српскога језнка на латпнски је врло потребно, да бн се утврдпло знање облика, превођењем се управо огледа, колико је поуздано знање у облнцима. Али ннје само то. Превођење са српскога на латннскп језнк постепено уводи ђака још у сиитаксу нашега језика п бољег средства за разумевање синтактичнпх правнла и свога н туђега језика од тога превођења ја не знам. Што је експерпменат у природним наукама, то је у језицима превођење са свога језика на туђи, особито на латннски, јер се он одликује консеквенцијом својпх правила између осталпх језика. Тада тек можемо видети, колико је поуздано ученичко знање у облицима и синтакси. За превођење са српскога на латински језик велп г. Јовановић у иредговору своје књиге ово: „Тврди ли ко, по што по то, да је неопходпо потребно вежбање са српског на латинскп, да се тпме утврде граматички облици, ето му најбоље методе: Што је ученик превео из читанке, нека сам преирнча на латински својим речнма". Кад г. Јова'новић велп: „нека сам пренрича на латпнски својим речима", то је ои свакако уверен да ће ученпцн, преводећп само са латинског на српски језпк, моћп лако п говорптп. Је ли то могућно н хоће лп со то тако моћн лако причати, кад је то тек друга годпна учења латинскога језика и кад се никако и не иреводи са српскога језнка на латинскп? Ко нознаје латпнскп језпк, одговорпће негативно. Учнтн преводити с којега језика или говоритн којпм језиком ствар је вежбања и оно се не може прекршити преко колена, а најмање то може бпти у грчком и латинском језику због њихова богаства у облнцима. Кад се са српскога на латинскн језик преводн у првом разреду, онда се то у другом разреду ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК 4