Prosvetni glasnik

50

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

може још пре тражитн, ла нека је то и у најмањој мерп, а не без дретходног вежбања тражити још и да се „препрпча на латински својнм речима", како то хоће г. Јовановпћ. Доста нескромна наивност! Било да је у књизи непрекпдно штпво, бнло реченице са непрекндним штнвом, квига ће иматп само онда вредности, ако је све оно, што је у њој тачно, ако је, велпм, све, како треба да је. Па јелптако што у овој књизп? Према програму нема у књнзи ових одељака: прве деклинације, изузетака у роду код супстантива друге деклинацнје, дефектнвних и абундантнх супстантива, адјектива са два суперлатпва, деклинацпје грчких супстантива, инфннитива, герундија, герундива, суппна, прпредних конјункција, кондиционалних, консекутнвних и модалннх реченица, дисјунктивних упитних реченпца зависних и независних. Адјектива треће деклинације, која у аћШ. 8ш§. нмају е, а у §епН;. р1ига1, нису обухваћена сва, јер је врло мало прпмера (само уеШз, раирег, сНуез, те!пог, гттешог н ргтсерв) (19). х ) Неправплна деклинација адјектива и ирономина бачена је далеко (иза уе§ћа апота1а, 85.), а међутим се ти неправилни облнци морају знатн раније, јер се често употребљавају одмах од иотетка, те их је требало унети под адјектива. Примере под бројем 31. (асс. с. ш! Мии) требадо је унети под број 27., јер су ту нрнмери за асс. с. т&п.. којима је требало датн п прпмере за асс. с. шР. у којпма је и Мигит еззе и1. Реченице су растурене и ученицп не могу доћи до прегледа конјункције н тешко ће знати, каквнх конјункција у опште може битн. Лектире има и сувише (57 лпстова са 145 чланака). Еако је лектира узимана од писаца после Христа, то се она не одлпкује оном консеквенцпјом п тачношћу синтактпчних правила, којима се одликују класпчни писци. Ероз целу се лектиру провлаче поједини врло реткп облици (с! (хапбПт!; н. 104. и 1:иеге на 71. страни н ређе речи н изрази, којп су само особнна некласичних латинских писаца, као 1апШсшт (105), воИит (68), коју није нн унео г. Јовановић у речник, ЈеИаЈез, зсарћа, рзШасиз е1;с. Чланак 133. на 103. странн није за школу због садржине своје. Код појединих одељака г. Јовановић ннгде не упућује на параграфе у граматици, а то је међу тим требало учпнпти. Па баш и да се пзради нека школска књига по програму, опет она, као што рекох, не вреди, ако у њој није све тачно п јасно. Наномене г. Јовановпћа су већином такве, да ће се према њпма реченпце преводити погрешно. Ево таквих примера : раћгат тетопа — од памтивека (26), а међу тим се од иамтивеш каже ров! ћотшит тетопат. Ако бп се према напомеии г. Јовановића превео и сам прнмер, онда бпсмо у преводу добили праву бесмнслицу. Пример гласи: Тетрога ргаевепИа ти11о 1еПс1ога е! теИога 8ип1 сјиат ра1гит тетопа, а према напоменп био би превод: Садашњост је много срећнија и боља од памтнвека (вхс!). Ево н других погрешака: ас! и!гатдие 1чрат — на оба чела моста (30); диат о1) гет — тога радп (25) узпма финално, а то је каузално; на 34. странн као односи се на огаси1о у 36. броју, у ком огаси1о уз ИИ не стојн апозитивно, већ управо Ш1 стојн уз огаси1о атрибутнвно, дакле ПН огаси1о је управо „том нророштву" ; иначе превод нема смисла; тепШт 1с1опеит пас^из — ветром у крмн (58); ћипП — на земљн (61), а према примеру ћшш зе зЂегпеге може бптн само (лећн) на земљу; уеНт — бих желео (81), те бп се према том сгеДеге уеИт (тако је у тексту) морало превестп ја бих желео веровати , а међу тим овде је конјунктив уеПт плеонастичан п стојп са пнфпвптивом у место

Ј ) Бројеви у загради показују стране у читандп.