Prosvetni glasnik

просветни гласнпк

ској, за тим Моешш Мајна, Агдтиз, а(П. аргнвскн, 1,ист'§'Об, РгоеШз, Босгиз. У књизи г. Јовановића има и оваквих речи и израза: овисни падежи (5, 5. ред озго), изузетцп (на впше места), нипега неумерено, богобојажљивост (16), бекство (34), пхто икад брже (38), персиски (35 е!с), Перзији (36), са и без протезаља (41), куд' (47, 75 е!с.), овпија (55), не треба се изједначити са моћнима (63), јашећп (64), Јанусова врата (67), Дионнсије старији (70), услед (87 у напомени), не обавив иосао (101). 0 том нека внди г. Јовановић Ј. Бошковића (Скупљене списе, 1. св. стр. 74), под тим условом (108, сЈ. п 1ех), сагласити се , (аззепИог и сопзепИо) , предео (V. а§ег), ословити кога (V. аПосргог), приметити (у. аштаДуег(;о), олук, канал (у. сапаПз), следовати (V. сопзедиог), изобиље и богаство (V. сор1а ), обнажити (у. ЛепиДо), напустпти у значењу оставитп (у. (1еропо и с1е8181о), рппати употребљава транзптивно ( у . еШо), учинити излет (е!пеп АизДи^ тасћеп) (у. ехсигго), фецпјали ({еИаГез), омочити (у. шћио), мало (лудо) дете (в. шЈапв), судац (у. тЛех), васелења (у. типЛиз), морнар (у. паи^а), зант ( у . оШсгат, премда оШсгат п нема тога значења), родитељ родитељка (у. рагепв), следовати, проследитп пут (у. рг<38едиог), богопоштовање (у. геП§1о), од зовпне место обичнијег од зове, зовин (у. затћисеиз) , нанула ( у . вапс1аПит) северак (у. зер1еп1:но), одважан (з1геппиз), одважност (у. аиДасЈа), тећп у помоћ (у. гиссигго), једнак ( у . 1етриз), сигурно (у. 1и1о), спгуран (у. 1и1из), дозвола (у. уеша), велегласно (у. уох ), благонаклоност (у. ћепеуо1епИа), виновник (у. аис!ог), бптци (у. АетШиз), изчупао (у. Аш1гос1и8), близнац (у. Саз1ог), агрпиинин (Адпрртепзаз), псцрпети (у. ехћашчо), неопходно (предговор), Акцпја, акцпјскн (у. АсНит), Делфин (у. Апоп), Балтичко (у. Ва1Исит), Ераља Корпнтског, који, пошто је убио меру (место химеру) полудео је (у. Ве11егорћоп); Битон, који за детнњу љубав сирам мајке награђен је раном и лаком смрћу (у. ВНо), у варошн Хризе (у. Сћгузез), Делфиски (у. 1)е1рћ1сиз) место делфски, церере (Е1сизш) ; Киклоп, дивови људождери с једним оком (у. Сјс1ор1з), Хеле, кћи краља Атаманта, која да се склонп од маћехе побеже на златоруном овну у Колхиду (у. Не11е), дванајест (у. Негси1ез), Хомер, невац (у. Нотегиз), певац је управо §а11из даШпасеиз; Харпија, пола жене, које су све грабпле или каљале (у. НагруЈа), Колхндског (у. Ме<1еа), Краљ (у. Хита), понту (у. Рћагпасез), Пиринејске планнне (Ругепае1), иредељак у Корнелијевом племену (у. 8с1р1о) е!с. У исторнјскпх II етнографскпх нмена нема никаква реда нпти каквог утврђеног правила у срнским називима. Према том није чудо, што у књизи г. Јовановића имамо п оваквнх имена: Акција, Артаксерксе, Белерофон (45) и Белорофонат (у. Ве11егорћооп), Перзеј, Полуксом (у. Ро11их и Саз1ог), Ците- 4 рон, Етрусци (у. Е1гизс1) п Етрускн (24), Кодро (у. СоДгиз), Колација а има у предговору Куртијем, Парис (26) и Парид (у. Не1еиа), Хеле (у. НеПе), Херкул (50) п Херкулес (у. Негси1ез), Јобатес (у. Јоћа1ез), Европа (у. Не11езроп1из), и Еуропа (у. Еигора), Докрнђани (у. Боспз), Хелена (30) и Јеленом (62), Лентуло, Каје (у. Маггаз), Нино (у. Шпиз), Талес (у. МИеШз и Тћа1ев), Мисенум, Миндо (у. Муис1из), Оикло ( у . 01с1ез), Перзијанци, Перзепол, Перзија, Фриксо (Рћихиз), Р1апсгаз му је Планко, Полифемо, Порзена (у. Рогзепа), Протезијал, Фарос (у. Рћагоз), Пријамо ( у . Рпаигаз), Ремо (у. Кетиз), Сексто (у. 8ех1из), Тарсо (Тагзив), Тело (ТеПиз), Симплегадес и Босфор (у. 8утр1едас1ев), Кадмо (48), Тито, Трос (у. Тгоз), Туло, Ксеркс (32) и Ксерксе (у. Хегхез), Теукро (у. Теисег), Ромуло ( у . Коти1ив), Гел (види иредговор) место Гелпје (СеПгаз) е!с...