Prosvetni glasnik

66

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

уче раду још из ране мдадости. За тим додазе забавишта, у којима се деда занимају највшие кретањем: игром и радом. После овога долази основна настава, у којој се вештинама поклања много већа пажња. За овим за сваку ироФесију плп занимање у њих има нарочитих пгкода, у којима се п теориски и ирактички сиремају они, који ће им се одати п од њих живети, а понајвише за техничке вештине. У нас нема оваких пгкола и ово пешто мал.о врше „мајстори" и еснаФи (са ,гаегртима" и „калФама"). Зато нам занати и стоје на тако нискоме ступњу, нити ће се моћи у нас на овај начпн подићи велика индустрија. С тога су појединдн п уиућени у овоме на школовање на страни. 4. Потреба овога ваеиитања Све што је човеку потребно за живот, све многобројне и најразноврсније ствари које видимо око себе и које нам служе било за храну п прпбављање или прппремање њено бидо за одело, стан, одбрану од ненријатеља илн за какве друге угодбе — све је то створио рад. Радом дакле не само да расте и да се развија тедо, него се њиме и ирибављају^ иајразноврсније иотребе животне. Без рада не би могао да опстане ни културан човек нн народ. Што би било мање рада, то би се и један и други све впше враћао у примитивно стање, где је човек задовољан с оним што му природа пружа и где му ни мадо није зазорно да се послужи туђом замуком и тековином. Од животиња дакле човек се не разликује само телом и разумом, него, и још много впше, радом и умегиногиЛу. Животиње не ору и не копају; оне не сеју, не жњу и не спремају себи хдеб п толика друга јела, нпти су им потребни какви алати и посуђе за то. Оне не кроје себи одело, ни зпмње ни летње, ни мушко ни женско, нити су им потребне безбројне адатљике за то. Оне не граде ни најобичније ћумезе, а камо ди двокатнпце, трокатнице и тодике друге јавне грађевине. Њима нису потребни ни друмови, а камо ди дађе и железнице. Оне се не баве музиком и производњом тако многобројних инструмената, нпти измишљају оружје, штампају књиге и старају се о ширењу просвете Оне немају заната, трговине, Фабрике, индустрије и т. д. Оне су, као и прпмитпван човек, задовољне с оним што им и како им прпрода даје. А кудтуран човек ради и радом производи тодпке и тодике потребе и угодбе за живот свој. Он производи из земље што хоће и то прерађује и улепшава према своме укусу и својим потребама како хоће. Без рада данас човек не би био човек. Он би само носио облик људски. Па ни разум његов без рада не би био и не би могао да буде оно што је. Тад је дакде највећа и најдепша одлнка кудтурнога човека. Без рада човек не може данас да живи. И онај човек, и онај народ, који више ради и чији је рад савршенији, боље живи и сам је савршенији. Као што у природи постоји борба за опстанак н вдада закон природнога