Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

79

ОДНОС ПРИРОДНИХ НАШ НАСПРАМ СВИХ ОСТАЛИХ НАУКА ')

Поштовани скуие! Сваке године овога дана наш уннверснтет обнавља захвално сећање на једног просвећеног кнеза ове земље, Карла Фридриха, којн, у доба кад стари ред Европе изгдедаше да се руши, беше журно п племенито заузет да помогне добро и развиће свога народа, и знаде изабрати прави пут, да ће обнова и ускрс овог университета бити једно од најјачих средстава за успех његових племенитих намера. Говорећи данас са овог места, као представник университета цедом университету, нека ми је допуштено да бацим један општи поглед на однос наука и њихово учење, у ко.шко је то могућно са ограничене тачке гледшпта, коју појединац заузима. Доиста може данас више но пкад изгледати да је однос наука једне спрам других постао врло лабав, и ако их ми волимо. скупити све под именом ттегзИаз 1Шегагшп. Видимо научнике нашег доба дубоко задубљене у детаљне студије којнма нема краја, тако да и највећи нолпхисторичар не може ни мислити да у своју главу метне што вшпе од једног малог дела данашње науке. Граматичари прошла три века задовољаваху се студијом латинског п грчког, а за непосредне практичне циљеве учио се још којп европски језик. Данас упоредно нзучавање језика ставило је себи у задатак ништа мање већ да изучи све језике свих народа, да би из њих били изведени закони самог говора, и циновском марљивошћу дало се на посао. Па и у самој класично.ј филологији нпје се остало на читању само опих списа, који су уметничком обрадом, оштрином мнсли или важношћу садржаја постали углед за дела прозе и појезије свих народа. Зна се да свакн изгубљени одломак каквог старог писца, свака нотпца педантног граматичара или внзантпјског дворског песника, свака разбнјена надгробна плоча каквог римског чиновника, која се нађе у каквом забаченом углу Угарске, Шпаннји или Африке, може садржавати какву вест или доказ од важностн. С тога се добар број научара заннма огромннм подузећем: да се скупе и уреде сви остаци класичне прошлости па ма које врсте п да се спреме за употребу. Кад томе додате историјску студнју нзвора, прегледање пергамената и хартија, којп су се нагомилали у архивама држава н градова; састављање у целину нотица н бележака растурених у мемоарима, писмима н биограФијама ; па још тумачење докумената нз хијероглиФа и халдејских црепова; и даље систематско онисивање, — које све више расте, — минерала, бнљака и животиња, како оних који сад живе тако оних препотопских, то се пред нашим очима открива научно знање, да нам се од погледа на њ мозак заврти. У свакој од ових наука делокруг рада шири се у толико впше у колнко се усавршавају средства за опажање и границе им се не могу још догледати. Зоолог

') Хелмходцовб иредавање, држано у Бону, 1872.