Prosvetni glasnik

80

ПРОСВЕТШ1 ГЛАСНИК

прошдог стодећа био је већином задовољан кад је могао дати онис зуба, длаке, облика ногу и осталих спољних знакова какве животиње. Анатом је описивао само анатомију човека, у колико је могао успети ножем и тестером. Проучавање људске анатомије важило је тада као ужасно тежак и опширан предмет. Данас није доста знати тако звану грубу анатомију човека, која се сматра, и ако погрешно, као сасвим испитан нредео, већ упоредна анатомија, то јест анатомија свих животиња, са микроскопском анатомијом ступиде су на позорниду и привлаче сву иажњу испитивача. Четири елемента старог доба данас су порасда на 64. Али не само број елемената већ и методе за прављеЊе сложених једињења начнниде су такав з г спех, да је органска хемија, која обухвата самб једињења угљеника са водоником, кисеоником и још некодицином других едемеиата, постала наука за себе. ,Коднко је на небу звезда" беше некад пзраз за број којн бн прелазио границе нашег схватања. Плинијус назива дрскошћу предузеће Хипарка (гет еИат Вео шргокат) да звезде изброји и место им одреди. Па ипак у катадозима до седамнаестог стодећа надазимо их забедежених без помоћи тедескопа (дурбина) само 1000 до 1500 звезда до иете ведичине. Данас на више звездарница води се спнсак свих звезда до десете ведичине који дају до 200.000') непокретних звезда расејаних по цедом небу, а свакој је место одређено и измерено. Прва посдедица оваког мерења бида је та што се добида могућност да се открију нове пданете од којих до 1781. год. беше познато само шест а сад већ 75. 2 ) Кад бацимо погдед на овај огроман рад ио свима гранама, то нас доиста смеди покушаји људи могу зачудити као што кор у Антигони веди; Много је чудног у свету ади ништа чуднијег од човека. Који је тај што може све прегдедати? Ко ће жнце јединства незамршене у руцп одржати? Прва природна иосдедица је та, што је свакп поједини радник нринуђен да за своја истраживања изабере један предео који све мањи бива, а о суседнпм предедима може имати само непотпуно познавање. Ми смо готови да се смејемо, кад нам се каже да је у 17-ом веку Кеплер био позван у Грац као проФесор за математику и морад, иди да је у почетку 18-ог века ВоегИауе имао у Љјдену катедру ботанике, хемије и медицине са којом је ишдо и апотекарство. Данас за то треба најмање четири, а на већим университетима шест иди седам проФесора да све ове групе застуне. Тако је и са остадим наукама. У тодико нре имам ја основа да овде додирнем питање о односу разних наука, пошто сам припадам кругу природних наука, које су у посдедње доба окрнвљене да су пошде усамљеним путем и да су се отуђиде од других наука, које су међусобно везане заједничком фидодошком

') Број звезда до шеснаесте вслптане сад се бедежи на сто милнјуна, 2 ) Врој малих нланета т. зв. планетоида био је у 1881. години 205 а сад преко 300*