Prosvetni glasnik

82 просветнн гласник

ство. ]1о себи се разуме да се у моралним наукама морадоше наћп трагови делаља људског духа и степени његова развића. Ако се у природи огдеда резудтат мишљења сличног тваралачког духа, то се морају и њени у сравњењу иростији појави н токови у њој слагати са системом. Но ту наседоше потпуно свн покушаји ФилосоФије идентитета. Природњацима бар учини се Хегелова ФилосоФИЈа сасвим бесмислена. Од тодико одлитиих природњака оног доба не нађе се ни један једшш, који се могао сиријатељитп са Хегедовим философским идејама. Како даље за Хегзла беше од нарочите важности, да баш на овоме нољу задобије признања, које је на другима тако богато био пожњео, то он отпоче страсну полемику, која се нарочито окоми иа Њутна као на првог н највећег представника природних наука. Философи рекоше природњацима да су ограничени а овн њнма да су будале. Природњаци почеше да пазе на то, да им радови буду слободнп од сваког утпцаја ФидосоФије и брзо се дође дотде, да миоги од њих, међу којима и људи од врдо веллка гдаса, осудише сваку фидософију као некорисно иа чак као штетно сањање. Не можемо на пно а да не признамо да при том, заједно са неоправданим захтевима које постави ФидосоФија идентитета за потчнњење остадих наука, беху одбачени и оправдани захтеви ФидосоФије да врши критику над самим изворима сазнања и да поставља меридо духовном раду. У морадним наукама развој беше другојачии ако је и он дошао скоро до нстог резудтата. На свима гранама науке за редигију, државу, право, уметност, језик, устадоше одушевљене пристадице Хегеда, да поменуте предмете реФормишу према духу система надајући се да на спекудативном путу поберу пдодове, којима се дотле могаше прићи само даганнм, марљпвим радом. Тако се за неко време створи протнвност између природних и моралних наука, при чему се првима често сасвим одрицаше карактер науке. Нови затегнути односн не одржаше се за дуго у првобитној горчини. Природне науке доказаше свакоме, низом открића и примена којн брзо једно за другим дођоше, да се. у њпма надази здраво језгро са необичном пдодношћу. Не беше могућно не указати им сву пажњу п признЛње. А и на другпм пољима знања савесни посматрачи чињеница учинише замерке противу и сувише смелог полета спекулације. Па ипак није могућно не примити добротворни утицај оног философског система. Ми признајемо да су од појаве Хегела н Шединга испитивачи на разним морадним наукама почеди живље и стадније обраћати пажњу на садржнну н цнљ истих, него што је то био случај у прошдом веку. Веллки рад оне школе није дакле био сасвим узалудан. У кодико је испитивање чнњеница преовлададо код осталих наука, у тодико се ублажила протпвиост истих са природним наукама. Међутпм ма кодико да ова противност беше заоштрена н на видик изнесена под утнцајем поменуте ФндосоФИЈе, мора се признати да та противиост доиста постоји