Prosvetni glasnik

84

радиности, јер сматраху да је сухоиарии марљиви рад њих недостојан, а вероваху и тежише само за иронадасдима духовитих комбинација идеја и открићима, која би свет иреобразила! Колико је њих ироводидо горак и човекомрзан жнвот с тога, што им људи не нризнаваху засдуге. То се наравно мора задобити радом и успехом, а не припада генију који се сам себп диви. А штогод је поједпнац усамљенији, у толико му лашње ирети с.шчиа опасност; док ништа није спасоноснпје већ наирегнути све силе, да се задобије нризиање оних, којима је човек прннуђен да ода највећу пошту и признање. Ако сравнимо врсте духовног рада у разним научним гранама, то се показују извесне сталне разлпке по самим наукама, и ако не треба сметнути с ума, да сваки ноједитш значајни таленат има свој нарочпти духовни правац, чиме је он оспособљен за извесну врсту рада. Треба само поредити радове два једновремена радника на сасвим суседним нољима, п ласно ће се доћи до уверења: да је правило да се духовни индивидуалитет појединаца у толико лакше и одлучније испољава, у колико је он јачи, н у толико ће други мање бити у стању да изврши радове првога. Овом приликом може само о том бити говора, да се карактеришу једино опште разлике које иоказује духовни рад на разним наукама. Ја сам споменуо колико је огроман материјал наших наука. Прво, јасно је, да у колико је његов обим већи, у толпко му је потребнија тачнпја организација и ред, да се човек не бп загубио у лавиринту научног материјала. У колико је боља организација и ред, у толико се лакгае могу скупљати нове иоједииости, а да се не изгуби узајамност целипе. Наше доба зато може да уради тако много на специјалним добицима што су нас наши нретходнпцп научпли како да извршимо организацију знања. Та организација састоји се прво у спољном механичком реду, као што нам га дају нашп каталози, речници, регистри, књижевни прегледи, годишњи извештаји, законски зборницн п т. д. Помоћу њпх добива се прво то што оно знање, које се не да ласно у памети задржати, може лако наћи онај коме треба. Помоћу речника може данас какав гпмназиста учинити толпко за разумевање класика, колико би једном Еразму било врло тешко поред све начитаности целог његовог века. Дела те врсте образују основни капитал научног блага човечанства, чнј се ннтерес ставља у обрт слично каквом каииталу уложеном у земљиште. Као што груде земље на њивама, тако и знање закопаио у каталозима и речнпцима нзгледа ружно п мало примамљиво; необавештени не зна да ценп рад и трошкове, којн су у ову њиву уложени. Рад орача изгледа тежак, заморан и досадан. Али и ако је рад прпродњачког систематичара п писца речника заморан п пииав као и орачев, ипак не треба мислити да је он тако низак, сувопаран п механнчан, као што то изгледа кад се види готов отштамнан табак. И при том мора се свака поједина чињеница пажљиво пронаћи, затим испитатп и упоредити, мора се важно од