Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

417

У делу нису нотребна она ннтања Стевана Првовенчанога упућена Днмитрпју Хоматијану, која је ппсац навео на 244. и 245. стр.; 'она су могла доћп на, крају међу прилоге. А што се тпче питања, да ли су она Савина п.ш Стеванова, то ће се видети, кад се разгледају поменута писма у збирцн кардинала Питре. Поред свих горњих напомена имам да замерим писцу, што место да пзнесе садржпну чнјега мишљења, често пута псписује читаве стране, те само ти исписи чнне скоро четвртнну целога дела. За овакву књигу то није било потребно и писац је требало да се држи колико је могуће тачније онога, што је рекао у предговору, те да изнесе само „утврђене" д „позитивне *резултате" до којих је дошло наше историско истражнваве, а ја томе додајем и туђе.

Према свему, што сам до сад рекао у овом реферату, ја ово дело, овако како је, не могу ирепоручити Тлавном Цросветном Савету да га ирими. То не могу учинити још ни с тога, што се у целом делу осећају ове празнине: 1. Пнсац није пстакао каква је била византиска култура, није изнео њен утицај на српску. образованост до Св. Саве и за његово време. Ово бар у најкраћим потезима. 2. Писац нигде не показа какав је значај калуђерства у Византпји за развитак образованости у XII и XIII веку. Тако исто ни значај калуђорства за срнску државу средњега века. 3. Писац нигде ништа не рече о црквеној књижевности у Византији за време XII века, ни о утицају њеном на рад Савин. Исто тако није истакао нн философско-богословске покрете у Впзантији тога доба, који су такође имали утицаја на рад Савин. Без овога не да се нп замнслити ма какво дело о раду и животу Св. Саве, особито у данашње време, када су горња пптања разрађена у страним литературама. 4. Писац нпгде не истиче једно врло зналајно пнтање, а које се тпче Св. Саве. Он није нзнео утицај Св. Саве на нашу траднционалну књижевност и да помене бар у најкраћнм потезнма откуда то, да је од свију Немањпћа највнше остало прпповедања у народу о Св. Сави. Без овога свако дело о Св. Сави у данашње доба не би бнло потнуно и не би одговарало сувременој потреби ни ширега круга читалаца. За то сам мишљења да се дело врати писцу да га преради, да поједина места скрати и пзостави, да унесе горе побројане тачке и да учини исправке, које су наведене у реферату, јер дело овака како је сад не одговара намењеној цељи. 26. фебруара 1900. год. у Београду. Захвалан на поверењу Миленко Вукикевић проф. Гпмн. В. С. Караџића. Према овом ре#ерату, а и реФерату г. Симе Н. Томнћа, који је прочитан иа једном од ранијих састанака, Савет је одлучио: да се дел.о ,Свети Сава, историјски преглед живота и рада" од А. Гавршшвића, проФесора, овакво какво је не може препоручити за онај смер, коме га је писац наменио. Пошто се г. Томић одрекао награде за ирегдед овога дела, то је одређено само г. Миденку Вукићевићу у име хонорара за реФероваае четрдесет (40) динара.