Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

445

Свима физичкпм покретима осиова је у тежњи, једној врсти нојава воље у свести. У ночетку развитка човечјега тежња је чиста, нема мешавине с каквим циљем; иросто је иокрет да се нромени оно стање. Тежње п покрети стоје у свези с осећањима — то ће рећи осећања угодности п неугодности узроци су што се у психоФизичкоме организму јављају тежње. Свака чу.ша област имађаше не само пасивну моћ да нрнма и нрерађује добивене дражн, него и иотребу да у се нрпми дражн. због тога је човек расиодагао с ночетка читавим спстемом нагона, од којих је пмао нагон да дише, да се храни, да се креће н игра, по.шп нагон, нагон да искаже своје потребе, нагон да онажа — а који се опет раснада у безброј посебних нагона. Сви ови нагони раде да се одржи п развије нсихофизички организам. без њих то не би могдо ни бнти. А.ги осим активних нагона, којп одржавају јединнцу, она нма п насивне. Пзвор им је у осећању ненријатностн, недагодности, што додазн од умора н нсп,]>пености, а настаје кад је орган дуже време радио некн посао. Кад се саберу овн појмови, пасивне радње нагона, — јанља се нотреба за одмор, настаје оно стање, које нај.гакте иадокнађује нсцриеиост нервнога снстема : сан. Међу основне радње свеснога живота снада и наизмениЉа промена нзмеђу рада и мировања, као год таква промена између свеснога и несвеснога. буднога стања и снавања п т. д. Наше се потребе крећу између два пола с истом јачпном: између задовољства од дражп и задовољства од пасивности. Овде нам је дат нов знак, којим се одвајају свеснн, хотимпчнп иокрети од нехотичних и од физио.гошких. Онп иокретп могу ностати хотимичнн, којима уиравља ова промена, ;ц). р. осећање угодности н неугодности. Свака чулна област може као нагон дејсгвоватн кад јо.ј се не да носла нли ако се не задовољи за њу нодесним дражнма: бод доиде утиче, докде га не нестане п.ш не осдаби; уживање пак донде траје, док не достигне највншу тачку. Као што дражи изазивају осећање иријагнога и непрнјатнога, тако се свеколико тежење креће у истим окодностшга нзмеђу две крајности: између потребе п нерасно.гожења од пздишности, између жеље и одвратности. 5. Потребно је, да бн се боље разумеда суштина психичких нроцеса .језнковнпх, нрави.шо схватпти ирироду свести, а не само едементе њезнне до којих се додази научном анадизом. Истом тада моћи ће се нродретн у радионнцу нашега духа. у којој језик има необично знатну удогу н који с необичио мадим срествима достиже велике резултате; истом тада моћи ће се оценити удога „несвеснога" ирп унотреби језика. тога веднчанственога оруђа духовнога, којпм се народнп гениј сдужи и не осећајући, како је оно савршено, како је неопходно. Ту је објашњење оној чаробној