Prosvetni glasnik

446

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

удози матерњега језика, ко.ји је за свакога лак, провидан, бистар као вода из п.1анинскога врела; ту треба тражити објашњење, за што учењејезика прпродншс нутеи тако сидно одваја од шкодскога учења, рекдо бп се неприроднога. Свест је опажење свега пгго је већ бндо или што је п сада предмет, пспхичко догађање у нашем пеихичком организму. Свака иојава у свести, свакн надражај њезин, свака садржина њезина у најширем смнсду јесте оиажење. Субјекат опажа иди преживљује оно што чини свест за то је за њ ово објективно. Само оно што изазива свест, може бити свесно за субјекат; а шго не доспе у свест, нико не може ни оиазити, нити оно може биги од утицаја у даљем психичком животу. Свеет непрестаио добпва све новију и новију грађу, врши ненрестано опажања; н тако се неирестано мења, додази у друга стања, раздике између којих н чине уираво оиажање (иначе само исти квадитатпвни и квантитативни опажаји не стварају свест). Свест, дакде, никад не мирује. Дражи утичу на свест у оно доба, кад бивају опажене, и као опажаји у њој ступају у разноврсне односе, н. пр. једнакости и неједнакости, једнине и множнне, иростоте и сдожености, даље у односе трајања, — Сукдесивности, начнна и ступња у квадитету, мира и покрета, рада и трпљења. Чуда, која су раздичне природе и осетљивости доносе у свест грађу, којом се она богати и шири п према том и раздични су њезини помоћнпци. Ухо је, као што се зна особито ваљан посредник при богаћењу свести, и то носредник за најзнатније иреставе — акустичке, зато се не може његова удога довољно оценити и што се тиче пеихичкога организма језиковнога. Оно као рецептивни орган није покретно, зато опет толнко фино , тако развијено да је у стању преносптн веома нијанспране дражи и према каквоћи и према времену њихова трајања, отуда је његова ведика удога у говору п при стварању језиковних представа. Променљпвост унутарњих (психичких) стања некога органскога бића и онажање ових промена — то су основи свести. Нромене у свести доносе са собом иоређење н раздиковање, спајање н раздвајање, анаднзу и синтезу тих стања. Свест се оддикује тим што дако прима утиске дражи и што може да нрерадн примљену драж у осећај и т. д., и да му да обднк, најпре да га спо.ји с другим осећајима на носде н да више њпх веже;, она се исто тако одликује што сама може да обнавља ранпја стања п с њима да поступа као с новима, истом примљенима. Функција је свести иста, премда она у многоме стоји до нервно-церебрадне природе бића органскога т. ј. она већа иди мања подобност њезнна да прима, прерађује п обнавља утиске, осећаје н читава стања. Висина свести стоји до организмове развијености и производностп оба Фактора: спољашњега света који утиче и пснхо -Физичке организације која прпма. Гениј не ће дадеко одмаћи од блесана, ако одрасте изолован, у самоћи, дакле ако не буде добивао разноврсних дражи, или ако му не достаје најпотребнпјпх