Prosvetni glasnik

458

и деца чују — даде иовода пнтању, које су нтице деца већ вндела, у баштн, и да лн се још може битн сећају, како се зоне стан, где птнце спавају и своје нладунце хране. Пошто су деца увек пажљнва бпда, то бдговараху нотпуно тачно, и сад им се показа мало гнездо у коме беше једно јајце отворено спве боје са мркнм пегама. Да би се унапредила и окретност у употребп руку, једна девојчица мораде носпти јајце од једног детета до другог, а поред ље полако нђаше ириправница, указујући на најбитнпје знаке малога гнезда н подсећајући децу на веће гнездо, које им је ире дужег времена доношено да носматрају. Сад дође ред па ирпчање. Оппсивали су један врт, у коме се налажаше више група дрвета: гране тих дрвета тресао је ветар, те се љуљаху тамо амо. На једном између ових дрвета беше гнездо с тичићима. Један дечко, по имену Рудодф, знао је за ово, попе се на дрво и труђаше се да домашн гнездо, које је дежало међу гранчицама једне гране. Ветар бнваше све јачп п јачи и на послетку тако јак као бура, а дрвета се савијаху на лево п на десно. Али дечко то иикако не прнмећаваше, тако је жудео за гнездом. Он скакаше с гране на грану; на једанпут пуче слаба грана, на коју се беше понео, скрха се, а мали крадљивац гнезда паде на земљу обраслу травом и повреди десну руку. Он плакаше од бола и могаше само врло полако да пође од дрвета; али за њим дође чувар баште и рече: „Ти, неваљали дечко, сад хајде са мном ка господару, чија је ова башта; он нека те казни". Дечко пође, храмајући п дрхћући, с чуваром баште у кућу, и наскоро стајаше пред једним старим госнодином. Овај је сад описан по величини и облнку, но боји косе и браде, као и по оделу, погледу н гласу. Неко време гледаше старац дечка, па му онда рече озбнљнпм тоном: „Знаш ли тн, да Бог, који је направио земљу п сва дрвета, цвеће, животиње и људе на њој, неће да се птице хватају, јер оне врло лено певају и једу црве и бубе, које тако јако шкоде воћкама, да деца не добију трешања п јабука? Па и наш цар, који је благом Богу послушан, забранио је хватање птпца н скидање гнезда. Ја сам молио твога оца, да дође к мени, да му кажем, какво си зло учннио *. После иоследње речи куцаше неко на врата; госиодин повиче: „наиред", и појавн се отац дечков. Њега врло пријатно поздраве и кажу му, шта је његов синчнћ погрешио, и како треба да га опомене, да остави на мпру птице, и све жнвотнње; али стари господин такође мољаше, да дечка не казне, пошто га је већ казнио Бог болом у десној руци. Дечко мораде заблагодарити, нгго су му опростили; онда отац поже.ш староме господину добру ноћ, а Рудолф обећа, кад је кући стигао, да неће више никад скидати птичја гнезда са дрвећа. Он одржа реч, н птице му сада певаху два пут лепше, јер се внше не бојаху од њега.