Prosvetni glasnik

544

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

реФеровати о томе, може ди се ово дедо унотребити као привремеии уџбеиик у нашим средњим шкодама. IV Сасдушан је усмени реФерат г. Б. Поповића, чдана Савета, о преводу деда „Кћери и Синови" од Легуве-а, које је превео Јов. Несторовић, директор гимназије Доситеја Обрадовића. Према усменоме реФерату г. Поповића а и писменоме реФерату г. Миденка Марковића, који се овоме запнснику придаже, Савет је оддучио: да би бидо корисно по српску кшккевност, када би ово дело угдедадо света. РеФерат г. М. Марковића гдаси: Г^авном Просветном Савету Два пута сам пажљпво прочптао приложено •/. дело у рукопису „Е&ери и Синови, призори и студије нз породична живота, написао Ернест Легуве, члан француске академиј е", у српскоме преводу од г. Јована В. Несторовнћа, директора гимназије, и част ми је овде изнети Савету своје мишљење о овоме делу. После несрећног рата 1870.-71. године, велики и духовити народ француски увндео је многе махне и недостатке своје, па је легао свом снагод својом на озбиљан рад. Почело се најозбиљније мислити и радити на стварпма, које у истини чине један народ великим и јаким, а о којима се пређе није водило рачуна у довољној мери. У таком реду мисли и у таком раду, школа и цела област васпитања и образовања народног, породица, војска и т. д., заузели су прво место. После онако скупог и тешког искуства најбољи синови француског народа прегли су на рад, да би сваки од њих по мери своје улоге и физичке снаге допринео да се поправи оно што није ваљало. У ред таквих радника долази и иисац овога дела, у коме се поглавито претресају нитања из породичнога, школскога, грађанскога н војнпчкога живота. У орнгиналноме делу г. Легувеа има тридесет и три засебна чланка, од којнх сваки за себе чини целину. У сваком писму пли расправици претреса се по једно питање нз практичнога живота, које је обнчно везано за конкретне принере, што их је сам писац у животу посматрао и доживео. Дело је написано у облику писама упућених појединнм виђенијим лицима, која се брину о физичком, умном и моралном нанредовању свога народа. Свако иисмо јесте „мали под.шстак" у каквоме доброме журналу, написан духовито н са пуно полета, написан отзгеним стилом и језиком. Сваки чланак нма извесну тенденцију, и пун је љубави, нежности и патриотизма. Писац слика и нрплике из стварнога живота, што пх је сам проучавао, на на њима критикује, саветује, упућује, покреће на нншљење и буди лепа осећања. С тога се цело дело и чпта веома радо и пријатно, остављајућн у читаоцу јак утисак и покрећућн га на рад н на мишљење. Истина има местимнце појединих места и чланака, који личе на „козерије", на пр. „ХЈп рагтепи" (Један новајлнја), а има их који су и чисто националног карактера, као на пр. „Једногодишња служба у војсци", на ппак и ти се чланци пријатно читају и из њих се може човек лепо иоучитн. Ето, такво је дело превео г. Јован В. Несторовић, изоставпвшп из истога четири чланка.