Prosvetni glasnik

658

ЛГ0СВЕТШ1

ГЛАСНПК

грама је осам. Од песвичких приповедака једна је (Кавкаски роб) у преводу Ив. Трнскога, другаје (Чесма бакчисарајска) у преводу Станка Враза, и трећа (Подтава) у преводу Т. Маретића. Борис Гудз'нов је у преводу И. Ведикановпћа, а Капетанова ћерка у преводу А. Радића. Старији су преводи овде штампани неизмењенп, само је у Чесми бакчисарајској, преводу Станка Враза, Ауг. Харамбашић дотерао неколико стихова „поради тога, да би се лакше читали". Пред песмама је доста велики предговор Милнво.ја Шрепела, у коме се прилично исцрпно говори о Пушкинову ж.ивоту и свеколикоме иесничкоме раду његову, хх ту се, у нарочитоме поглављу, говори о преводима Пушкинових песама у Хрвата. Издање је врло укусно. * Р15Се- Рт-9с1орхзпе х киНигие сгИсе. Бхо ргуј. Хархвао 1)г. ВГјерап Сгјигазгп, ба з!о х веЛаш зИка. 2&§ге\>. Хак1ас1а МаИсе Нгуа^зке, 1899. Тхзак Каг1а А! 1)гесћ1а. 8°, стр. 311. У овој књизи, која је двадесет четврта по реду у Паучној Књижници Матице Хрватске, писац се трудио, „да нрнкаже на што једноставнији начпн хрватске птице". Код описивања. се заустављао само на на.јважнијим одликама, задржавајући се готово искључиво на птицама српско-хрватским, п помињући од страних птица само оне, које су н у нас впше мање познате. У овој је књнзи први део овећега списа о птицама. У н>ему се, после општега дела од ва.жности птица, говори о птнцама овх1м редом : дроздови, илпске и шеве, иородица. зеба, чворци и вране, сеннце, пузавице, вуга, сврачци, ласте, кукавнце и детловп. Номенклатура је по проф. Сп. Брусини, али има мноштво и народних имена. Техничка опрема ове кљиге за сваку је хвалу. *

Роујез^поуодаујека. Ос1§ос1.1453. <1о §0(1. 1789. Ро V. Вигиз-и х К. ЛУехзз-хх х <1ги§хт ћоћјхт рхзсхта хггасНо Ргапјо Уа11а. Бхо ргух. 2а§ге1}. Хак1а<1а Ма1хсе Нгуа1зке, 1899. Тхзак К. АЊгесМа. 8°, стр. 333. Ово је по реду осма књига Матнце Хрватске чнсто историјске садржине. 1898. ходнне Матица Хрватска дала је својим члановима у нарочитој књнзи преглед најновије светске историје. За 1899. годину дала им је ову књигу, у којој се, ево, приказују ранији догађаји, од почетка новога века до појаве велике фра.нцуске револуције, која чини тако видљив прекрет у светској историји. Књига је подељена у четири већа одељка: у првоме се одељку говори. о преокрету у политичком реду или коначној пропасти полптичкога уређења средњега века н новоме начину владавине; у другоме се одељку износе последице полнтичке револуције и опнсују јевропски ратови од 1494. до 1559. године; у трећем се одељку говори о револуцији идеја и вере, и у четвртом одељку о опорављан>у католичке цркве и светнм ратовима и престижу шпанске државе. * РесЈадодЈјзка Епс1к1орееПја. Шаје Нгуа1зкх рес1а§08ко-кпј12еуххх гђог. 1Јгес1 ј 11 јхх Шјерап Ђагаггсек \ Тотгз1ад Ђзкапес. Кпјјда I, зуезка V. 2а§ге1о, 1899. Тхзак К. АЊгесМа, 4°, стр. 257 — 320. Пре неколнко годнна Хрватски књишевно-педагошки збор почео је пздаватп Педагогнјску Енциклоиедију, у којој ће, азбучним редом, бити изложене и протумачеие све важније ствари у психологнји и педагогији. Ово је већ пета свеска те Енциклопеднје, и у њој су одељци од „Екскурзнја" до „Фнзнка". У њој заслужују пажњу одељци : Енциклопедисте, Естетика, Естетичка чувства, Етика, Еволуција, Фанатизам, Фантазија, Фплантропизам и Философпја. *