Prosvetni glasnik

666 ПРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

оде у Јагодину за млађега ииеара у там. окружном еуду. Добротвор Живконићев, Љуба Ненадовић тада је био начелник министарства иросвете. Он је поанао у Живковићу вредна и савесна човека, те навалп на њ, да пређе 3" иросветну струку, верујући да ће средња школа у Србпјп у Жпвковићу добити одличнога наставника. Сима је послушао свога добротиора и прпјатеља п указом од 27. августа 1858. године буде постављен за професора крагујевачке гимиазије. 17. јануара 1868. године буде одређен да вриш дужност дпректорску у крагујевачкој гимназији, а 6. октобра исте године }"тврђен је у дпректорској дужности. Кад је отворена Учитељска Школа у Крагујевцу п остала без свога ирвога управитеља Карића, Сима Живковић је бпо постављен за управптеља тој школн, 19. августа 1871. годпне, н њом је управљао до 1. новембра 1875. године, када је одређен да заступа днректора у крагујевачкој гпмназији. 26. јануара 1876. године био је иостављен за директора у тој пгколн; 14. ма.ја 1886. године бпо је, по потребп службе, нремештен за дпректора врањсКе гпмназнје; 11. августа 1887. године враћен је за днректора крагујевачке гнмназије, н 17. децембра исте године, наврпшвшп тридесет година указне, највећнм делом ирофесорске п директорске службе, стављен је, ио својој молбп, у ненспју. Пок. Живковић је радио скоро 29 годнна као професор а 19 годнна као старешнна Учптељске Школе н гнмназије, и за то време је стекао огромне заслуге за школу п многобројне генерације српске омладине задужпо је највећом захвалногаћу. Сам врло савестан п предан школским пословима, тражио је то п од осталих наставника, с којпма је радио, а п од ученика, којима је био наставник и управитељ, и тиме је много подигао углед гаколи, којом је управљао. Као велики прнјатељ српске омладине и народне нам просвете није ништа' нропугатао урадити, што би било од Користи школи

и омладнни. Отудаје читав низ лених новнна п устаиова у крагујевачкој гимназији, у којој је највише ировео, везан за његово име. Много је пазио на хармонично образовање својих ученпка, те вндпмо да у томе циљу јога 1869. године моли мпнистарство просвете, да се у његовој гаколп иостави за учптеља иевања ирофесор п да се подпгне нарочита зграда, у којој би ученпцп радили гнмнастнку и иреко зиме и ружнпх дана. Како је стара гнмназијска зграда била и ненодесна н сво.јнм просторнјама недовољна, Жпвковић .је необичнпм маром радио на томе, да се подигне иова гаколска зграда, али да пројекат за њу гради он са својим наставницима, „иогато ће они боље знати иотребе будуће гимназије". Уз нову зграду гимназијску он је, као осведочени пријатељ сиромаганнх ученика, био пројектовао и нарочиту зграду, у којој би становалп сиромашни а добри ученицп. Јога као застуиипк директоров, 1868. годпне, он је засновао чпгаонпцу за ученике IV, V, п VI разреда, која је после проширена у ђачку дружнну Подмладак, која је евојим уређењем служила за углед при оснивању готово свих Осталих гимназијских ђачкнх дружина у Србији. 1879. године његовом је иницијативом основан у крагујевачкој гимназијп фонд за спромаише гимназнјске ученике, ирвп овакав фонд у Србији, који и данас постоји, и из кога је многи снромагаак добпо леиу помоћ у своме школовању. И касније, кад је отншао у иенсију, ни.је нрестао поклањатп своју пажњу школн и школској омладини. Ои је највнше радно, и поглавито је његова заслуга, тито је, фондом Мплована Гушића, у Крагујевцу основана Внгаа Женска Школа п пгго су њен опстанак п стално нацредовање нотпуно зајамчени. Сима Живковић је својим радом стекао иуживао необпчно велико уважење н у Кра.гујевцу и у евој Србпјп, а највигае је задужио толике хиљаде на.јинтелигентнијих ернеких снно-