Prosvetni glasnik

ШК0.1СКИ ЛЕТОПИС

557

раздога за то. Била би то једна оштрија и необичнија мера, ади за оволику и оваку необичну неуредност и избегавање дужности оправдане су и оштрије мере. *Али сем тога честога одсуствовава с питаљем и допуштањем, макар и управитзља школе, врдо се много одсуствује и без ичијега питања и допуштења, и о таком одсуствовању обично ни надзорник, сем сдучајно, ништа не зна. Тако, .ја сам првнх дана, кад сал дошао на ову дужност, смотрио раднога дана и у школско време понеке учитеље и учитељице из овога округа у Крушевду. Ирема изреченој одредби чдана 76., да управитељи могу даватп одсуство у случају иреже аотребе, и према 3. и 7. тачци чдана 65. закона о народним > шкодама, ја сам се старао да ово одако напуштање дужности и одсуствовање сузбијем, досад, саветом, ирекором и претњом, да ћу најстроже казнити такве наставнике, као и управитеље, који без несумњиво преке потребе дају одсуство или сами одсуствују без надзорникова одобрења. Поред гдавнога шкодскога одмора од два месеца и многих краћих преко године, поред тодиких недеља, празника и других дана (причешће, просдаве, прекиди усдед каквих бодести, и т. д.) кад наша шкода не ради, откида се и од оно мадо радних дана што остаје, кадгод се и коликогод се може, тако, да наша народна шкода нема годишње ни 150 радних дана. А кад се од тога одбије још и оно време, које немарљивији учитељ проведе у шкоди, али не ради, иди место пет ради само по два-три часа, онда издази, да се у нашој шкоди не ради годишње потпуно по закону и распореду ни 120 дана. Ово је један од најглавнијих узрока, зашто наша школа не даје сад ни прнближно онолико писмености и васпитања колико би то могда учинити, и што се онако брзо п олако све то изгуби, чим ђак изпђе из шкоде. II докде год овако траје у основ. школи, дотде је скоро сасвим узадудно очекивати, да продужна школа донесе оне користи народном образовању, коју би иначе она могда и требадо да да. И, наравно, да се, овако и оводико радећи у осн. школи, ништа не може темељно нрећи ни трајно запамтити, и да ће сваки програм бити претрпан и опширан. Ја овде износим Факта н говорим на основу чињеница, које сам сам лпчно приметио, без и најмањега з г депшавања, предругојачавања иди претеривања, да би се на тај начин увидеде потребе и недостаци у народној шкоди, које ваља што пре и што озбиљније дечити. Да наведемо за то само још један пример. Децембра 17-ога, пошавши да први пут прегдедам школу у Бранковнни, свратио сам узгред у шкоде у граду Сталаћу н у Стадаћу, и ево шта сам нашто: из прве шкоде учитељ отишао, рекоше, до општинске суднице, а ђаци му задудни стоје по кујни, дворишту и по учионици; у другој шкоди ђаци се јуре и грудвају по дворишту, а у учионицама раде мајстори, јер учитељ није извршио своју дужност благовремено, те се тек сад оправљају учионице, с чега није могуће ни радити; из треће шкоде учитељ отишао у Ражањ, по позиву порескога одељења, ради посда, који је он могао и требадо у нешкодско време свршити. У све три шкоде био сам у школско време, кад се држе часови, п ни у једној се не радн! Пропитивањем ђака уверио сам се, да ни нре није друкчије у овим шкодама рађено. У1ако је погодити какоје било пре стаднога надзора, кад се овако сад ради. 11 опет се скоро сви наставници народ. школа жаде, како су преоптерећени посдом, и често то узимају за изговор, што нису постигди успех, којп су требали и могди постићи!