Prosvetni glasnik

560

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

питивааа ђака, дакле, без прегледа колико је и како је рађеио и урађеио у школи, онда остајемо сасвим, у колико нанредак шкоде зависи од учитеља, на оном, на чем смо билл пре стаднога надзора: оставља се учитељу да ради кад и колико хоће. Међутим, баш сад у иочетку стаднога надзора био би најпотребнији тако темељан нреглед, док се сви наставннци нривикну на уредан рад и вршење свих својих дужности. Без овакога прегледа наставникова рада преко године нинајспремнији надзорник неће лако крајем године приметити да ли је у школи месец-два више и.ли маае рађено уредно. Пошто би се учитељи, таким честим и свестраним прегледом њихова рада, доведи дотле, да напоменуте две дужиости исиравно врше, онда би се тек могао дати једном надзорнику оволики број школа, односно одељења, и на оволиком простору. Али то би могло бити тек после 5—6 година. Водећн рачуна о свима приликама, у каквим су наши учитељи н наша школа до сад билл, мисдио сам, да ћу најбоље одговорити и закону и интенцијама Господина Министра, ако се при овом првом прегдеду зауставим на савету н оштријем прекору према већини наставника за ове неуредности у дужности њиховој. Гдегод приметнм најмањи знак неуреднога вршења дужности одсад, одмах ћу најстроже казне употребитн. Мислио сам, да ће тако бити најправилније и с тога, што је ово и тридесетогодишњим учитељима ирви иут у животу, да се почетком шкодске године, посде два месеца рада, пропитују њихови ђаци и тачан рачун тражи кодико су и како су радиди и урадиди. Газуме се, да ћу ја у свачем водити строга рачуна о оној раздици између ревносних, савесиих радника и оних, што раде само кад и кодико морају. Важнији послови нису ми допустиди да досад изречем казну над неколицином, који су у радно време напуштали шкоду и који се, изгдеда, без казне не могу поправити. Ни своју стручну спрему ни вештину велика већина учитеља не примењује потпуно у настави и у васпитању, кодико би и како би могди и умеди. Отуда много више недостатака у раду, но у спреми наставника. Ни они, који су свршили Учит. Школу, не примењују своју стручну спрему ни у нода. Кад сам таке учитеље иитао како треба радити, овај или онај предмет објаснити, онн су већином умели казати, дакле знаду; а кад сам их узео на одговор зашто тако не раде, они су одговарали: „досад нпко није тражио да се тако ради". Међутим, нрави је узрок недостатак савесности и љубави према својем нослу н струци, с чега они траже лакши и бржи пут, н ако је ово штетно за ђаке. Да већина наставника народ. школа до сад није радила колико треба и онако, како би умеда и знала, види се и но великој оскудици у најобичнијим наставним средствима. Јер, у овом округу нема нп једне шкоде, која би имала бар сва она наставна средства, која треба и може сам учитељ-ица са својим ђацима нрикупити. Писање у старијим разредима ретко где да предају сами наставници, но већином ђаци пишу како умеју сами, а наставник обично циФром или сдовима обедежи да ли је добро или ннје. Отуда је писменосг садашњих ђака гора од пређашњих. С цртањем, које у много школа није још ни почето, исто је тако, и на много места и горе. Сдично је и с неким другим предметима, где се такође очевидно показује, да се при образовању народнога подмлатка миого влше иогрешака чини из немарнога и неуреднога вршења дужности, но из невештине н незнања.