Prosvetni glasnik

598

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

праве линије; разнн нравци и положаји диније н дртање нсте с пог.хедом на растојаше и дужину; дељење линије. 2. Врсте г/глова; затворене Фигуре спајањем линија до облика сазнања; троугао; подела троуглова с погледом на стране и углове. Паралелограм и његове врсте. 3. Цртање разних Фигура из иравих линија, углова, троуглова и четвороуглова. Прпмена тих облика на сложене облике најпростије врсте: почетак цртања по диктату; вежбања питомица у цртању еететичних облика на школско.ј табли. 4. Правилан шестоугао и осмоугао; концентричне Фигуре; украшавање пантљике; цртање кривих линија и вежбања приправница у образовању Фигура за ирекрштавања (Уегзсћгаикип§еп). 5. Еруг и иолукруг; Фигуре из кружних лукова и вежбање у цртању слпчних слика с обзиром на слагапе аретенова (Шп§е1е§еп). 6. Цртање праволинијских Фигура по диктату и по сећању. Цртање разних облика из живота и понеци цртања лишћа. 7. Лишће у разиим положајима и разно исавијано; вежбање у цртању лаких мустара за илетење (ПесМагћекеп). 8. Наставак цртања мустара за плетење; прости облици лишИа и цве&а; нрости украсни облици за вез (прошивање Аизпаћеп). 9. Мозаик и украсне форме, нарочито с обзиром на исецане; сенчење занатских предмета. Остале наставне предмете нећу ближе посматрати. Поред овога поглавито се има у виду образовање у језику, који је забавиљи одвнше потребан, јер она мора много да арича н оаисује. Она не треба да буде само извежбана, него н темељно образована; она не сме бити забавиља, која ради само по шаблону, него мора бити прожмана мишљу, да има да реши задатак, од којега зависи будуЛност. С погледом на то може се и на забавиље прнменити она реч, коју је Дитес рекао у своме делцу „Наставни гглан херцешког учитељског семинара у Гати", имајући у виду учитеље основних школа. Днтас је рекао ово: „Љихов целокупни рад треба да је управљен на хармонично развијање, на телесно и духовно напредовање поверене им деце'. Па и с овим је помен]'ти педагог у жицу погодио, кад је рекао, „да се све надзорне и управне мере у школи показују као недовољне, чим онима, ради којих и постадоше, „ недостаје разумевање свога аозиви, иодобност слободно (т. ј. самостално) кретати се ио асдагошким нормама и жив интерес за развијање детиње индивидуалности". Ја признајем јавно, да семинарски курс од једне године није довољан, да би се могла стећи така образованост за позпв забавиље и васпитачице, као што то тражи велики н општи културни полет нашега