Prosvetni glasnik

620

ПРОСВЕТНИ гллснпк

предак, јер је'у 1898. годнни од продаје старих кола добнвено 3652 динара, а 1899. годиие већ 7900 динара, дакле впше иего два пута оиодико колпко у 1898. годиии. Док овако .тепо стојп материјадна страиа редовпога кола, материјална страна Забавника не стоји иајбоље у 1899. години, јер кад се пореде сви нздаци, учињени за издавање Забавника у 1899. години, с иретплатом, добивеном у тој години за Забавник, излази, да је на Забавник у минулој години утрошено на 4000 дннара впше но што је примљено претплате. Алн кад се има на уму, да Управа Задругина располаже с великим бројем комплета Забавника за ту годину, што представља вредност од више хиљада динара, онда опет излази, да Задруга неће имати материјалне штете на Забавнику, а морално много добива већ н тиме, што се Забавником у велнкој мери постпзава поправљање укуса у читалачке публике наше, који је, у колико га има, у великој мери искварен и изопачен многобројним накарадним преводима појединих сензадионих романа, којима разни издавачи свакога дана плаве српске читаоце. Са ванредним издањпма Управа Задругина је нчишла у српскоме народу на неочекивани одзив. Тако од књиге Чика Јова српској деци, која је штамиана у десет хиљада иримерака, за непуна четири месеца растурено је, поглавито у Србцји, 7511 примерака. Новановпћева Српска књига штампана је у 2500 примерака, јер је самим предметом својим ограничена на мањи број читалаца, па је и она за кратко време растурена у сразмерно великоме броју примерака, те су сви трошкови око њена издања већ подмирени и још је у Задругину благајницу унесен знатан вишак чнсте добити. Што је Српска Књижевна Задруга показала оволики успех у осмој години свога жнвота, као што и напред нагласисмо, поглавита је заслуга њених вредних н Задругину напредовању врло преданих чланова њене Управе. Али су томе помогли и многобројни пријатељи Задругини, у свима крајевима српским, куда допиру Задругине књиге, јер су и они, својом родољубивом помоћу, знатно олакшавали посао члановима Задругине Управе, те тако Управу стављали у могућност, да је могла овако успешно радити на остварењу оннх многих задатака, које има Српска Књижевна Задруга. Од многобројних родољуба „без чије сарадње (како рече председник Задругнн у својој поздравној речи задругарима, при отварању седме годпшње скупштине) свих великих, готово ванредних успеха, у прошастој години поменутих, не би било", помињемо: многобројне поверенпке Задругине, којн су се заузимали, да што више рашире Задругина издања међу чптаоце, радо се излажућп свима незгодама, које су с тим патриотским радом скопчане; па онда министра просвете и црквених нослова, којп је предусретљпво указивао Управи Задругпној сваку пажњу и помоћ, кад год му се Управа обраћала, јер су та тежња п помоћ министрова, и саме по себи а п по утицају на подручне органе мннистрове,