Prosvetni glasnik

742

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

педесет година живело и цвало, то је данас већ мртво". Стари се обичаји већ губе. Врело наше народне појезије, некада тако бујно, почиње већ усахњивати ; народна музика наша већ је помућена звуцима, донесеним са стране; наша народна пошња све се више губи. Самим развићем и све већом мешавином нашега народа са страним културнијим народима паша је стара култура осуђена на смрт. Ми је не можемо очувати у животу; али можемо сачувати спомене те старе културе наше, не пустивши да нечујно изумре оно, што је било некада, па је јогаисада, карактерно обележје нашега народа, духовна тековина његова. А можемо очувати спомене, ако сад одмах, без одлагања (тако карактеристичнога за наше учашће у многим пословима), приступимо бележењу и објавлшвању свеколнкога народиога блага, у колико већ није нропало, и бележењем свега онога, што је карактеристично за наш народни живот. Фолклору, дакле, треба и у нас да се поклони најозбиљпија пажња, у толико пре, што је Фолклор у опште, а српски Фолклор нарочито, од врло великог значаја. Фолклор нам „даје могућности да проникнемо У душу народпу, да се упознамо са представама п идејама које га покрећу са појмовима које је наследио или створио или позајмио и са начином како се све то преобразило у свести народној, како се променило, како је узело свој облик, различит од облика појмова других народа". Српски, нак, Фолклор од иарочитога је значаја и за науку у онште и за нас посебице. За науку има особити значај, „јер је још доста свеж, те његово испитивање и проучавање може објаснити и расветлити многа ннтања која су у свези са теоријама о постанку н развитку народних умотворина. Он је могао сачувати такође трагове заједничкога живота народа, којн су у других народа ишчилели", а упоредно проучавање Фолклора „открива често иута неочекиване међународне везе, за које не зна документарна историја, кроз њега се може често врло дубоко иогледати у прошлост". Важност српскога Фолклора повећава се и тим, што је српски народ наследио културу народа, које је затекао, дошавши у земље, које је населио; живећи у непосредиоме суседетву с Византијом, једном од најкултурнијих држава у средњем веку, српски је народ донекле био носилац византијске културе и био у култури посредник између истока и запада; живећи дуго нод Турцима, био је преко њпх изложен утицајима источњачке културе. Проучавањем српскога Фолклора могу се, дакле, пронаћи многи врло важни поменн за нознавање духовнога развоја и многих других народа. Али проучавање српскога Фолклора за нас Србе још је од већега значаја: у нашем језику сачувано је „пуно градива за познавање тгашега живота у прошлости, наше културе, нашега додира са странцима, њиховог утицаја на нас"; наше народне умотворине сачувале су нам најстарије трагове из митологије, оне су и израз народнога нојимања и разумевања многих ствари (народнога, суда, народне ФИлосоФије, народие историје); оне обухватају целокуили живот п