Prosvetni glasnik

ОДЕНК И ИЈМ1КАЗН

745

У архимандриту Стевану ЈовановиКу дао нам је иисаи лепу и пот ■ иуиу слику живота и рада једиога мучеиика, за сној иарод, којн је неуморно радио на томе, да српскомс народу олакша многобројне натње, које је пред крај нрошдога столећа подносио и од Турака и од Аустријапада. И о овоме врло заслулгноме Србину, који је жнвотом илатио своју неизмерну љубав према роду своме, мало се до сада у нас знало. Номени о њему били су растурени и многима неприступни, те се о томе човеку знало махом само но ономе, што се о њему могло нрочптати у Вука и М. Милићевића. Ннје мала заслуга писца ове књижиде, што је нрикуиио све те мпогобројне помене о архимандриту Стевану и по њима снремио српскоме народу, а нарочито српској омладини, овако потнуну слику живота и рада овога човека. Уз ову слику се приказују н многи догађаји из наше историје, крајем прошлога столећа. Архнмандрит манастира Боговађе, Хаџи-Рувим, нећ нам јс био нешто нознатији од архнмаидрнта Стеваиа, и ако је овога само неколико година нреживео. Ногпнуоје за свој народ неносредно нред нрвн устанак за ослобођење, нао је као једна од носледњих жртава дахијске обести, те је тако било прилике, да се о њему сачува више. помена, и предањем и писменим путем. На ииак, ни о овоме мученпку за срнску слободу није се много знало. У овој књижици добивамо први иут нотиуну слику његова живота и рада. Истина је, у Светлим сликама Драгутина Ј. Илијћа имали смо већ доста помена о Хаџн-Гувиму, али и та је свстла слика у мпогим детаљима својим ироизвод песникова стварања, а основа су јој помени, који су тек у овој књизи про®. Вукићевића потпуно објављени. Уз ове помене нроФ. Вукићевић је лепо оцртао и оно доба највеће дахијске самовоље према српском народу, које је обележено многобројним српскнм жртвама, а носле кога је непосредно настала илеменита и очајна а уснешна борба нашега парода за ослобођење. Јован БукомановиК рођени је брат кнегиње Љубице; погинуо у боју код Иожаревца у 23. годинн својој, борећн се јуначки. И о њему се до сада мало знало, те нас је писац ове књижице много задужно, прикупивши номене о овоме младоме борду за српску слободу. Јованово детињство је врло лепо и у детаљима испричаио, и на томе су месту приказани н неки догађаји из тога времена, до сада тако мало познати, а тако важни за познавање прилика и живота нашега народа у ночетку овога столећа. На последњем су месту у овој књижици помени о Станиславу МарковиЛу Млатишуми, о коме се такоће до сада у нас мало знадо. Млатишума је био један од највиђснијих људи у нашем народу у првој иоловини осамнаестога столећа, те је у овој књижицп, уз номене о њсгову животу и раду, приказано и стање нашега народа у то доба. Нисац ове књнжпце није ставио себи у задатак, да иде туђим стонама на пољу псторије, да трага за туђим нстраживањпма и вериФИкује