Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

757

веома благотворно. Хришћанством се ширшш уверење, да жена треба да постане човеку равноправна другарица и помоћшшд. Особито је брзо признат значај мајке у породици ради васпитања деце п усађивања истина хришћанских. Црквени оци често наглашују важност тога; нарочпто св. Јероним износи укупна правила за девојачко васпитање у писму уиућену Лети, која је хтела своју кћер Пауду да васпита потпуно хришћански. Моника, мајка св. Августина, узор је савршене жене хришћанке. Васпнтање тадашње наравно бидо се упутпло једнострано у смисму идеала. хришћанскога: умрети за земаљски свет а поново се родити за небо. А.ш и хришћански и иогански писцп сагласно тврде, да жене топлотом осећаја и побожнога заноса надмашују људе. 1 ) Особито у почетку хришћаиства, у сред поквареног друштва морално пропалог старог века, који већ бејаше на умору, многе су жене биле прожете силом хришћанских врлина. Ну то, што је одушевљавало средњевековну жену хрпшћанску, било је впше> сила морална, заносна жудња за животом натпрпродним, необпчни ж.ар верскога осећања, но жудња за образовањем ума. Вера је била узвишенија од разума, а знању светском у опште није признавана апсолутна цена. Није дакле чудо, што жене већином нису умеле читати ни писати. Нису билп тада ретки гласови, да женама ннје ни потребно учити читати. Франциско де Барберијус, правник из XIV столећа, заступао је гледиште, да је жени сасвим довољно, ако уме да шије, преде н т. д., једном речи, да ради руком. Петар из Наваре такође одбацује свако образовање разума у девојака, чинећи изузетак само у онпх, које се посвећују манастирском животу. То је наравно изазвало отпор у редовпма и људи и жена. Међу тим женама истиче се нарочито Христина из Пизе. У ствари биле су васпитаване само племићке и девојке, које су се хтеле посветитп манастирском животу. У школама манастирским обучаване су писању и чптању, већином на основи псалама. Сасвим је природно, што су у тим средњевековним девојачким школама обучаване и латинском језику, и што су се неке кадуђерице, као на пр. Хелоиза или Росвита, истицале одличним знањем класичне литературе. Многојепажње бидо поклоњено ручноме женском раду: изврсни везови п параменти појавили су се у тим школама. Богатији племићи поред тога поверавали су васпитање својих девојака градским капеланима. У то доба овде онде јављају се и гласови о социјалном и политичком значају васпитања девојачког. Та.ко Пијер Дибоа, познати Француски правник на двору Фидипа Лепог, гради од придике ове занимљиве закључке: „Није било ') Тако, на др..св. Хрисостом (■)■ 40.) вели: .,Жене нас надмашују оплезгељеношћу морала, хришћанским жарок' и побожношћу, љубављу према Христу, који је скинуо лроклество с рода женскога«, и тврди, да многи брални живот да.је узвишенију слику светог хришћанског живота но многи манастир.