Prosvetni glasnik

760

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У XVII столећу веома је много читан роман, у којем се епиеатељка жали на свеопшту необразованост жена својега доба и правилно* тврди, да жена не треба да жуди за једностраним образовањем, за нагомилавањем разбацанога и несређенога знања, већ треба да има опште образовање, засноЕано на здраву разуму, да би чогла разумети говоре образованих људи. Слнчне мисли изражава такође већ номенута М-ше Ле Вегчдпе, која се била с одличном брижљивошћу и необичним успехом посветила васпитању своје кћери и своје унуке. Она препоручује нарочито читање песничких дела и брине се за дубл.е васпитање литерарно. Особнто чине јој се згодне трагедије Корнелове, а од туђих литература препоручује нарочито талијанску, као најпогоднију за опдемењавањедуше девојачке. Свим угледним духовима XVII столећа била је главна ствар, да нађу прави средњи тип девојачкога ваепитања, који би избегавао обе крајности, нити би стварао емешне „учене жене", који Молијер тако исмева, нити аналФабете, већ би, узимајући у обзир различите оеобпне женине природе, спремао жену за жнвот породични. Одлични педагог 17. столећа, арх. Флери, у евојим нреДлозима говори о васпитању девојачком и понавља екоро од речи до речи поменуту већ Еразмову карактеристику маленог знања и способности жена тога доба. Чини се, вели он, „веома парадоксио, кад се рече, да жене треба да науче и нешто друго, а не само катехизис, шивење и друге кућевне радове, да није довољно само умети певати, пграти, по моди се одевати и лепо се понашати — то је обично свеколико њихово васпитање". Жене, по његовим речима, имају много више природне живости духа но људи, одликују се мнрноћом и екромношћу, а нарочито у Француској свагда утичу у великој мери као значајан чииилац народнога жнвота. Пре свега треба им дати васпитање религијско, а нарочито моралне врлине, ко.је еу највећи украс; треба да знају основна правила логике, граматике и практичког рачунања, а поред тога најглавнпје ствари из економије, ирактичког лекарства, па и права, у коликб је у вези са свакидањим животом. Сврхе васпитања треба да су ирактичке. Латински језик, историја, математика, туђи језицн, иодробно знање лнтературе — п уопште ева подробна знања за девојке еу ствар непотребна. Флери је био уопште према својем вреиену дух веома напредан, који се борио иротив последњих остатака средњевековне схоластике и којем је и хуманизам био престарео. Потиуно правилно тврди, да је слепО' поштовање према старовековној култури људство Ј1 отерало тако далеко, да се ослања на ауторитете класичке без икаког влаетитог испитивања, да се верује, да је природа баш така, како је Плиније описао н да не еме друкче утицати но по законима Аристотеловим. Ну, било је гласова мање одушевљених; овде онде појавила се и скепеа о успеху тако замишљеног васиитања девојачког. Малбрант истиче Физиолошке разлике човека, и жене, већу површност жене и не-