Prosvetni glasnik

11*

НАУКА И НАСТАВА

163

народноме. Наша .је земља необрађена, а где је обрађујемо, то се чшш на примитиван начин, тако, да нити се обради онако како се то ради у нанреднога света, нити донесе онога рода, који би могла да донесе. Наше њиве п ливаде, наши воћњаци и виногради сведоче, да их ради народ још веома мало упућен у рацноналноме обрађивању земље. А наше куће и зграде око њих, наше нрепотонске заграде, наша стока, наши алати за обрађивање земље, наше покућансгво, одело, храна, па н најмања стварчица у животу нашему, у колнко она није донесена са стране, тврди, да је Србија веома мало кулгурпа земља, да је срнски народ веома мало утекао од онога стања, када је све готово добпвао од природе, и уживао га онако како му га је она давада. И вајни занати по градовима у најпримитнвнијем су облику. Међутим, Србија је толика ио простору, да би у њој, према другим напредним земљама, могло жнвети још неколико пута по оволико становништва. Све би то, на оволикој површини, могло наћи и рада и зараде. Ако су дакле наше полигнчке очи унрте у нроширење граница Србије, онда исто тако наше просветне очи ваља да су упрте у овај напредак културни. Није доста само знатп, но ваља и радити, и тај рад треба да буде савршен, савремен. II Рад — главни чинилац у култури и напретку. Култура почиње од онога доба, кад је човек почео да ствара нешто и да ирерађује природу и ствари у њој за извесне иотребе своје. Кад је човек ирвн нут начинио најобичније оружје за лов или одбрану од непријатеља, тада је ночео да излази из животињскога стања и да улази у ново, људско, културно. Први огртач, да га сачува од непогоде; први подметач под ноге, да га сачува од врелпне нешчане или убода; прва нећина или покривач над главом, да га сачува од сунчане врелине; прва бритва, нож или камена секира; нрви пањ или камен удешен за седење — све су то иочеци културе. Од то доба векови су протицали и поједини народи су се нал,мета.ш, који ће што више да измисли и што савршеније да израдп оно што човеку треба за живот. II игго је који народ вивде радио на овоме, то је управо више и напредовао. Сав је напредак дакле зависио од рада. II научни напредак зависио је у многоме од овога културнога напретка. Исто тако и појединци су напредовали у прошлосги, и напредују данас, у садашњнци, само онолико, у колико раде, у колнко је тај рад промишљенији н савршенији. Без рада дакле нема нн културе ни напретка. Рад је главни чинилац у прогресу човечанском и животу човекову.