Prosvetni glasnik

204

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

враћа, ла онда нонавља већ поменуте ствари, те изгдеда као да често пише о стварима које пије ни видео. Сем тога писац на внше места жеди да се покаже, како је такође јасно уочио многе Факте, за које је прнметпо да пх истиче Тула илл ЖујовиК, алл их везује за места, где се не могу проматрати, те се види како ту само незгодно компшшра. Кад се уз то дода, да пма доста не само непоузданих него и погрешних података, онда је јасно коликп значај у опште има овај рад ШелентијевиЛев. Остављајућн на страну ситнпје, овде ћемо навести само главније грешке. — За Сарлак вели ппсац, да му је кречњак, којн га саставља, ,интерстратиФикован на више места пешчарпма". Ово пзгледа, као да је сарлачкп кречњак растављен пешчарима, што није случај. Сем тога и кад пођемо од ппротске тврђаве уз брдо имамо с јужне стране кречњак, а са северне гозавску шкриљасту глину, затим лискуновите иешчаре, који су прислоњени уз сарлачки кречњак. — Између Сарлака н Гнилана налази коралске кречњаке с неринејана, па ту наглашује, како је то, што су кречњаци с коралима и неринејама старији од капротинских, у опште од великог значаја за стратиграФске прилике кретацејских слојева у области Балкана. Интересно је међутим, да је ово већ Тула изиео у својнм Основама Теологије Заи. Балкана, а да се баш овде то не види, него много занадније, у подножју Равништа на Младеновој Иадини. — Затим истиче писац, да на капротпнске слојеве належу глиновити пизолитски кречњаци, жућкасто-руменкасте боје. Ово је позајмљено од Туле (IX, стр. 40), без обзира на то, што је он доцније код Беле Паланке п Спћева (види X, стр. 53) увидео, да пизолитски кречњаци не леже на капротпнским, него бага иснод њнх, и без обзира на то, што је у опште у пиротској околини врло јасно, да су пизолитским кречњацима подина коралски, а повлата капротински кречњаци (Равниште, В. Суводол, Станичење испод Зубара, у самом Иироту ит.д.). — Код Блата није писац нашао за вредно да разгледа пажљивије Тулии путопис са Стола довде (IX, стр. 76), с тога и не увиђа, да његови „бељушави лапоровптп кречњаци" нису ништа друго но онн нсти из подине Равништа. — Између Крњнне и Блата, на месту Дрквишту, не нађе за вредно ни да спомене оних Тулиних шест хорнзоната (Тула, IX, 76), него нам на место тога говори, како стене, кад се ударе чекићем, „испуштају мирис на битумију". — Код Суковског манастира говори о „орбитолпнским кречњацима", којих пак нигде нема у овој околини, него има орбитолинских лапора. и глиновитих пешчара. — Затим наводи, како су овде у иовлати орбитолинских слојева развијени иешчари, „у којима се налазе корали (циклолити), који карактершну гозавске слојевз, и други фосили (омФалије н церити), карактеристпчни за бракичку (бочатну) Фаццју горње Креде". 0 свему овоме не може ни бпти говора. Иа ХБШ геолошком збору разматрана је једна збирка из ппротске околине, у којој је било Фосила пз Сукова, У1окве и разних других места. Сигурно су при