Prosvetni glasnik

ХРОНИКА

205

том етикете биле полешане, 1 ) те се у извештају са овога збора (Наетавник 1896. св. 4) помиње, као да у Сукову има доста цикжшгга, омФалија и церита. Можда је ово писца окуражило, да папише горњи став, и да га напише тако, као да је све то баш на терену проматрао! РеФеренат је толико пута био у Сукову, п сем једног јединог циклхшгга, који је нашао источно од манастпра, у пешчарима испод Црвеног Камена, нпгде није видео да има и једне омФаднје! Њих има у пиротским виноградима више Чумине Чесме, где су развијене две Фације: лапоровити и окрасти пешчари са Оз1геа \ 7 ез1си1ап8 и иноцерамима, затим нешто мало оконгдомератисани пешчари с омФалијама и церитима. — Погрешно је и оно тврђење пишчево, да се „зупчасти гребен на бугарској страни" састоји од коралских кречњака, кад се ови јављају само као интеркалације у пешчарима, незнатне дебљине. Пратећи капротински кречњак на нашој страни, реФеренат је прелазио са Стола преко Детињег Гроба, Заноге, Градишта, Бачишта, Свпњарника и Беровице у Суково, и уверио се, да је кречњак, који је у вези с Влашком Плапином у Бугарској, истоветан с нашим на Богдановој Чуци и Драгановом Камену, дакље капротински а не коралски; изнад њега имамо још само орбитоллнске сл.ојеве (Градиште источно од Стола и Сињегдавска Чука) и Терцијар (Доква и Присјан). — Говорећи о терену између Проеечког Дола н пиротске железиице износи иисац, „како источно од Просечког Дода пешчари и гл.инци постунно прелазе у једре сивкасте кречњаке, који су препуњени орбитолинама", п како „ове стене састављају Змајеву Стену (ваљда Змијарник?) и све овршке п чалије око ње". Међутим, да је мадо боље загледао у овај кречњак, не бп нашао ни једне орбитодине у њему, него би се уверио, да се он слаже с капротинским кречњаком у овој околинп. А да је ближо пришао пешчарским (не кречњацима) „овршцима", опазно бн у подпни њнховој још и андезитске жице, а у самим пешчарима многе орбитолине, исто онако, као што се налазе јуагно од Пирота у пешчарима код обреновачке механе, у железничком усеку на левој обалл Нишаве, — За терен западно ( од сопотске механе ппсац разлаже, како „ орбитодински сдојеви надежу на коралске сивкасте кречњаке, а ови опет на једре компактне (једри компактни?!) кречњаке, прљаво жућкасте боје, у којима се налазе ринхонеде, карактеристичне за средњи Неоком". Ово је све још Тула утврдио (X, стр. 37—38 и 40—41). А пишчеви „једри компактнп кречњацн, прљаво-жућкасте боје", јесу они исти што и с оне, западне, стране Белаве, које је раније узео као повлату капротпнском кречњаку, а овде их ставља у средњи Неоком. Ваља напоменути још, да се и тамо (Равниште) надазе исте ринхонеле, које овде напомиње (Р.ћупсћ. 1Ш11Ш'опш8 Ебш), само што их тамо ннје видео. — Карактеристпчно је најзад, како нам писац представља терен око Сопота. „Орл ) Погрешпо је нзвештач Наставников при састављању белешке о поменутом геолошком збору.