Prosvetni glasnik

212

ПРОСВЕТНИ ГЛАСН11К

су командом наредницц нз једнс школе, сличие оној у Жоенвиу л' Пон. Нрве године у колежу сваки ученик мора ићи два нута недељно на гимнастику. Та му година иде на то, да га растресе и да му да прве нојмове о гимнастици. Кад то сврши, стоји му на вољу да настави, ако је сдучајно то заволео, и то кад нема друга иосла, алн да му то не смета да буде редовно на правим играма. Има две игре у главном (крикет п Футбал), које су обавезне за целога школовања ученикова. За овнма долази плпвање н гимнастика, које су обавезне за почетиика, а после но избору учеппкову. Најзад има вежбања чисто стручна. Овпх је вежбања три врсте: 1. игре лоптом, које се пграју голом руком, у рукавицама или с машком. Оне све излазе из играња лопте уза зид н све су тешке. За тим ваља миого окретности, оштра ока и много пздржљивостп; 2. војпичка вежбања. Постоји школски батаљон (ученпци могу постати каплари, поднаредници, нареднпци и ОФицпри, опет прилика где се они могу вежбати у власти). Ученици се ободравају да суделују у овим вежбањима, али то није обавезио; 3. радионца. То је дивна радноница, у којој ученици могу нод управом једпог од нроФесора а помоћу једнога наставнпка пзучавати стодарске, браварске, дрводељске и стругачке послове. Ученици ту изуче радити ситннце од дрвета и метала. Ученпцп праве све: од сточића до чуна. Али се само по себи разуме, да ни једно од ова трп занимања пе сме ометати, да се иде на Футбал или крикет. Најиосде има и забрањених вежбања. То су 1а \\ т а-1еши8, д;о11', бицикл, хоки, кроке и т. д. и т. д. Ове се игре сматрају као проста забава, која не развија вољу, осећање власти, нпти навику за заповедањом ц сдушањем. Точак је допуштен само оним ученицима, за које лекар нађе, да су врло слаби за Футбал. Међутим само старији ђаци имају права да се прођу на точку сами. ПроФесорп могу извести ученике, кад нађу за добро, радн забаве. 0 распусту или кад изађо пз школе, може ученик ићн сам; тада неће моћи „иравити партију" од 600 чланова. Сама оргаинзација игара ио себи пма васинтне вредности. Кад нада киша, или град, многи би ученик више волео да се не игра. Па ипак мора. ^ипиз рго раГгга. Није му девиза Сен Сирова: „Уче се да победе". Тује ире: „Играју да победе". Ио једној легенди, Вединктон је рекао: Д !а Е тонскојј 1 ) пољу добпвеиа је битка код Ватердоа". Тако би се могдо рећи и о Хароу п о сваком другом всћел колежу. Кад какав ученик у којој нартији Футбала дотера своју лоиту близу метц и иокрај огорченог противљења нротивничкога, он је често исцрнен, задуван, онкољен противничким играчима. Ударити лопту потоњи пут и послати је ка цнљу, то је можда триумФ н слава (не претерујем). Али је ризик

') Етон, међу најбољим кодежима у Енгдеској.