Prosvetni glasnik

-384

ЛРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

боје на животнњи разнв су рељефности. Видели сло слике неколико обичннјих животии.а: нетла, ћурке, роде, чапље и т. д. За глтво-неме су лепо израђене и географске рељефне карте. Врло је занимљива таблица писама нанисаних у средњој шкодп од 18561900. године. Чини мн се писма су писана иа страним жнвим језицииа. Из ове таблнце вадни само неколиво додатака: Употребл>ено табака 19,374.250 Тежина употребљене хартије 581.220 кг. Вредност свега 942.000 мар. Издање речника Миге1-8апс1ег8, ова стаје 2,058.000 марака. Обе ове групе, речнпк и преписка, стају у округлој цифри око 3,000.000 марака. Шведски, норвешки и фински иавиљони одликују се богаством предмета ручнога рада. 0 томе би се могла написати читава расправа. Остављамо можда за доцније време. Сада само Једну наномену. Израђени иредмети падају у очи својом арактичношКу. Има их дрвених и металних. Миоги граниче саврленством, парочито метални иредметп. Разумљиво је, да се са ручпим радом најдаље дотерало у њиховим учитељским школама. У шведском навиљону има две иптересне ствари које не треба прећутатп. Најпре ћу споменути: Летња но& у Штоколму. Ту имате један басен испуњен водом до 1 м. у впсииу. То вам представља море. У њему су 2 — 3 лађе модели, величином размерне величинп мора. На обалн се видн диван краљев двор и један део вароши. Све је ово осветљено благом месечевом светлошћу. Љ. * Речници руснога језика. — Дабп се свима Словенима олакшало учење рускога језика, пздаће Словенско Добротворно друштво у Петрограду: српско-рускп, бугарско-рускп п чешко-

руски речнпк. Издање ће изнћп скоро нз штампе.

НОВЕ КЊИГЕ II ЛИСТОБИ кљиге 0 моралном утицају Земљорадничких Задруга. — Под овим насловом изашла је књига у издању Главнога Савеза Срнских Земљораднпчких Задруга, свеска десета, предавање Михаила ПоиовиКа, свештенпка и члана Управног Одбора Азањске Земљораднпчке Задруге, које је држано на четвртом конгресу Српских Земљорадничкнх Задруга у Нишу. У овој лепој и исцрпној беседи пзнео је предавач вештим начином, а лепим п лаким стилом, моралнп утицај Земљорадничкпх Задруга на народ, и то а) у погледу вере; б) у ногледу породичпог морала; в) у погледу друпггвепом; п г) у погледу развнјања врлина. Црепоручујемо најтоилпје ову расправу свима који се интересују за Земљораднпчке Задруге, које су се као привредне установе нојавиле код нас тек од 5 1 | 2 година, и то ирво у подунавскоме округу, а одатле су се брзо иочеле множпти и у осталпм крајевима наше лепе отаџбпне. Како су у заспивању Земљорадничкнх Задруга наши пароднп учптељи узимали жпва учешћа, то ову књижпцу њнма и препоручујемо, с истинптим уверењем, да ће благотворан утнцаЈ ових Задруга бити од онште користн нашој мнлој отаџбини а ионос свима трудбенпцима п пријатељима пароднога напретка. * Извештај о српској вишој девојачкој школи у Панчеву — на крају њене двадесет и шесте а школске 1899 —1900 године. Спремно Јован Поповић, управитељ. У Панчеву 1900 године. У овој укусно издатој књизп на првоме је месту онис свечане прославе двадесетпетогодишњице од постанка