Prosvetni glasnik

270

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Јфи .ншом истпчт и покрећу, што боље сиремиди разнишлкњен и о своме теоријском зиању п о својим дичним искуствима и дожпвљајима у шкодскомо раду, ја сам свако предавање одређнвао на петиаест дана раније, и том приликом давао сам опншрније методпчке уиуте о нредавању онога наставног предмета, из којег је одређивано држање угдеднога предавања. Осим тога да бих свима наставницима што впше одакшао у спреми, да могу јаче п озбпљније учествовати у нретресању угдедних предавања, ја сам још у прошлој шкодској годпни на једном учитељском већу нздожио један низ пптања, која се могу покренути о сваком предавању и на која би имао да одговори онај, којп хоће да говори о ваљаности једнога предавања. После сваког угдедног предавања вођен је разговор поглавито о циљу држаног предавања, о пзбору и распореду грађе, о току и облдку наставе, о наставнпм средствнма и начину како су нсјга употребљена, о реду и дисцшшши, учнтељевом држању, поступању и манирпма за време наставе, и о постнгнутом успеху у настави. Прилнком ових разговора о држаним предавањпма опалгало се и у току ове годпне, да се признавате и одређене грешке у настави и васпитању готово ни мало не исправљају. 0 тим грешкама говори се на већу, како су оне опажене п како нх треба избегавати п одсграњивати, али се опет појављују у свакоме новом предавању. И учешће наставника у овим предавањима и у разговору о предавањима врло је неједнако. У сваком предавању или лекцији најглавнија је ствар, да наставник уме да одреди тачно циљ своме предавању, који се мора подударати с успехом постигнутим на крају предавања, и да према томе уме одабрати п по каквоћи и по количини наставно градиво које ће обрађивати, п напослетку, да уме према природи одабраног градива и према ириродн и моћп схватања својих ђака удеситп рад и начин, како да обрај)ује предузету лекцију и како и када да употреби одређена наставна средства. Али баш у тој најважннјој и најглавнијој ствари свакога предавања и јесте најслабија страна наставника и наставница народних школа, и поред тога, што се већ две године држе ова угледна предавања и што се том приликом дају и опширнији унути за предавање поједнних наставних предмета. У току последње две године само један од наставннка основних школа могао је својим угледним предавањем да ме задовољи у свпма главнијим захтевима методичким. Извод његовога предавања штампан је у „Цросветном Гласнику" за прошлу годину. Тој најслабијој странп, томе неумењу и педовољној наставничкој вештини налази се узрок како у малој марљивости за личним усавршавањем у општој и стручној образованости, тако п у оној дугогодишњој ногрешној пракси, која је навиком постала већим делом под утицајем прилика у нређашњим годинама. 0 овим приликама говорио сам у своме годишњем извештају за прошлу 1898/99. годину. Осем расправљања оних питања која се непосредно тичу школске наставе и васпитања деце, ја сам још у почетку ове школске године изнео на учитељском већу замисао, да би требало ради усавршавања личнога образовања а уз сарадњу свију наставника београдских народних школа, да се израђује месечно по једна расправа пз области опште педагогике, дидактике н специјалне методике, и да се све расправе, које се тако израде у току једне године, штампају у засебну књигу на крају сваке школске године. <Теме за израду ових расправа спремао бпх ја, а свакоме учитељу и учитељици стојало бп до воље, коју би од спремљених