Prosvetni glasnik

НАУКА Ж НАСТАВА

МАТЕРЊИ ЈЕЗИК И НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ У ГИМНАЗИЈИ *).

а) Матерњи јсзик с народном дитературом заузима врдо важно место у гимиазијској настави, и то из ових раздога: 1) што је то наставни јвзик, којим се сви иредметп предају; 2) што свако објашњавање, обавештавање и споразумевање између паставиика и ученика бива редовно и потиуно с помоћу матерњега језика; 3) пјто је матерњи језик иодазна тачка и темељ за изучавање туђих језика; 4) што су наше мисди и наша осећлња још од првога детињства срасди с изразима матерњега језика. те се он, у том емислу, сматра као конкретан језик, који се изучава и развија упоредо с опажањем ствари; 5) што вештом употребом матерњега језика пајпоузданије изазивамо мисли и осећања у других члапова нашега народа, одређујемо нравац мисдима и побуђујемо вољу у наших слушалаца, као што то чипе нарочито: наставник у школи, беседник у цркви, у суду и на збору, песник у лепој књижевности; 0) што с помоћу матерњега језика проучавамо духовно благо свога народа, п тим ступамо у већу заједнпцу с целим народом. Кад се настава матерњега језика и народне литературе посматра с гледишта паставпих интереса и васпитних задатака, онда се може увидети, да она разностручно утиче на духовни развитак ученика, и то: 1) С интелектуалне стране, говор је најважније средство за изражавање мисди, за изоштравање слуха, за Фиксирање и задржавање прздстава и појмова у свести и за њихову репродукцију. Говор је и пајважније логичко оруђе; без њега не би било аастрактних појмова, нити одређенога мишљења. Аистрактно се мишљење развија иарочито учењем граматике, стилистике, реторике

*) Из „Поеебне Педагогнке" д-ра В. ВакиИа професора Велике Школе.