Prosvetni glasnik

280

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

и појетике. А иародна литература проширује паше искуство, унозпаје пас е народним умотворинама, с уметничким производима наших песника н беседника, и с научним мишљењем наших пнсац .1 и научника. Тако дакде, проучавањем литературе ми доиуњавамо наше обично дружење идеалним дружењем с всликим људима. На тај начин књига нам постаје као добар пријатељ, пли као учитељ, с којим се радо дружимо, је;> пам даје прилике за уживање у лепоти појесије п беседништва, и још пам даје разноврсне забаве и корисне иоуке. 2) С ирактичне страпе, говор је најбоље средство за саоаштавање мисли, осећања и тежњи и за сиоразумевање у саобраћајном животу и у свима друштвенпм радњама; а књпжевност нам даје практичне поуке за стручпе н друштвене послове. 3) С естетичке стране, леп говор и лепо читање, рецптог.ање п декламовање леипх песама дају пам прилике за развијање естетичких осеЛања; а проучавање закона леиоте на уметничким производима потпомаже образовање разума и с Формалне стране. 4) С моралне стране важао је већ то, што знање и употреба говора даје повода за удруживање људи, као што је раније нотреба удруживања изазвала постанак и развитак језика; а после, садржина књижевности тиче се попајвише људи и људскога живота у разним друштвеним односима, те се у њој може наћи доста материјала п за неговање моралних осе&ања и моралне свести п за подстнцање па поштен рад. 5) С физичке стране, говорење, декламовање п певање утичу повољно на развијање органа гласа и на снажење плућа. Тако дакле, ова настава има свестран утицај на васиитање и образовање ученика, С тога се она, с формалне стране, може сматрати као средиште за целу осталу наставу. Овде се тражи нарочито правилна и разумљива, вешта п лспа уиотреба народнога језика, усмепа и гшсмена, и уз то разумевање и нримена онога што се чита у читанкама и у појединим списпма, и буђење интереса за лектиру најбољих писаца. 6) Наставпн материјал може се овако расиоредити: 1) На нижем ступњу (I. п II. разред): вежбање у правилном говорењу и причању и логично читање чланака из читанака, којп су одабранп из народне књижевности, нрема моћи схватања ученика; после, познавање граматичких облика, а нарочито мењање именица и глагола, иосле — придева и замеиица, интерпункција, проста и сложена реченица; вежбање у правилном иисменом изражавању властитих мпсли о иознатпм стварима, као састављање нрича, животоииса, путописа (нарочито из школских