Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА.

319

Иротиву оваког мишљења, да су Феде непроменљпве, уста.ш су већ. почетком овог стоаећа многн знатнији прпродњаци. Тако већ за време Кивпјерово налазимо јаку децендентну струју у Енг.теској у списима деде Дарвиновог Егавтиз-Бапуш-а, у Немачкој у де.тма 6ое1ће-овпм п Океп-овпм и осталих сдедбеника натура.гно - ФилосоФске школе; а у Француској у радовима ВиНоп-овим, беоћгоу 81. НЈ1а1ге-а и Еашагск-а. Адп је Јмтагск (1744—1829) био први, који је у својој „РћПоворћЈе 20о1о§Ј^ие" 1809 годнне изнео мишљење, да су ®еде променљиве. II Л.амарк прпзнаје Феде, адн их не сматра као вечите, већ држи да оне само дотле трају, докле их спољнн утицајп жпвота не промену. До овог закључка Ламарк је дошао, што је збиља прнметио, да на Фелама наступају промене, ако су променуле начин живота а нарочито ако су употребљавале или не, поједине органе. Тако срашћење тичјих плућа за грудни кош и њихово продуљење у ваздушне кесе и кости, објашњује Ламарк на тај начин, што тице непрестано плућа преко мере надимају, да бн тело удеснле што лакше за летење. ЖираФе су добиле дуге вратове: јер су, услед особнтих погодаба за живот, бпле прннуђене да се продуљују п брсте лишће са високих дрва. Обратно очи у животиња што живе у помрчини, редукују се услед тога, што се не употребљују. Алп се Ламарково мишљење најбоље огледа у овоме: „неодређује, облик тела и његовпх делова, начнн живота, т. ј. како ће животиња живети и какове ће навике имати, већ обратно, навике, начпн живота и сви остали спољнн утицаји утичу на облик тела п његових делова. Са новим облицима задобијене су нове подобности и тако је природа постепено постигла, да наградп све ове животпње, које данас видимо". А затим „услед тога, што је прнрода овим телима, што нх је сама створила, дала подобности, да се хране, расту п множе и ове подобности ирешле и на њихов пород, постала су у току времена а под непрестано променљивим спољним утнцајпма, сва ова тела што данас жпве". Феле су дакле, по Ламарку обдарене неограниченом подобношћу за променом (УапаМШаз) и све оне промене, што су постале услед спољних утицаја, могу се одржатп наследством спољних облика п тако постаје днвергенција облнка. Дамарк је мислио да су најпростији облицн постали самоницањем и да је првобитно бнло мало основних облика — црвн п ннФузорије — из којих су се диФерентујући се постепено развиле ове многобројне Феде, док се поступним усавршавањем нису развпди и сами спсари на врху којих стоји човек. Као покретача за ову постепену промену Фела, Ламарк је сматрао, да је у нрвој минији потреба организма, да своје органе прнлагоди спољњем свету. Ламарков духовпти рад остаде у његових савременика готово непознат. Међутим 1830 год. распали се ужасна борба у Нариској Академији Наука између противника и браниоца науке о развијћу, између Кивијера и ЖоФроа Сент Илера. И интересантно је, да се конфдикт сврншо са потпуним поразом десцендентне теорије, тако, да је наука о кон-