Prosvetni glasnik

320

ПРОСВЕТНП Г.1АСНИК

етантностн ®еда остада и даље у влади. Овај је пораз дошао услед тога, што се теорија Ламаркова ослањала више на духовитој кондеицији но на богатом емпиричном материјаду и што се у ву увукла каиитална заблуда, да је цео животивски свет поређан у један ред. С друге нак стране, Кивије је уживао огроман ауторптет и био пун знања, те мује дако бидо показати, да се животивски свет састоји из неколико координујућих група — типова. Али већ у истој години када је Кивије одржао победу над Жофром Сент Идером, љеговој је науци о катаклпзмима задат смртоносан удар. Као што је познато Кивије је порицао да постоји континуитет појединих земних перијода, као и континуитет њихових Флора и Фауна. Али 1830—32 годнне изађе 1>еу11- ово дело „Ргтс1р1ез о! Сео1о§уу коме С1ајед доказа, да нису потребне револуције у историји земљиној, те да објаснимо преображаје на површини земној и слојеве у корн земљиној, већ да то могу да учине п остале снаге, које вечито постоје и делују, као подизаве и спуштање земљине коре, и испирајуће дејство воде, па било то као идиша и осека, као киша, снег и лед, или као поток и река, што у море теку. Земља се постепено, у току дугог времена промењује, прелази из једне периоде у другу. Овај стаднп преображај бива и дан дав&и. Постоји дакле континуитет и у геолошкој исторпјн земље. Велика је заслуга Дарвинова (1809—1882), што је 'мпсао Лама^кову доцније (1859 г.) понова изнео и развио у своју десцендегну теорију. Ми ћемо се мало доцније вратити на Дарвинову науку, али хоћемо овде само да констатујемо, да је Ламарк био, као што видпмо, творац теорије о постанку Фела. 11 ако његово мишљење не обухваћа све оне најважније моменте, који су денцендентној теоријп служиле као основа, ипак је његова заслуга, што је овој теорији први ударио научни темељ. Дарвинова теорија разликује се од Ламаркове само тиме, што је основана на широј емпиричној основи и што је, на место обореног поредка, по коме је животињски свет био поређан у .један ред или лествице, поставила нов ред — типова по ком су животиве поређане као оно гране на стаблу. Сем тога Дарвинова теорија разликује се од Ламаркове и тиме, што се у њој износе узроци, који изазивају мењање Фела (каузална основа денцендентне теорпје). И тако из свију ових Факата, које нам даје Палеонтологија, Ембриологија и Упоредна Анатодогија, морамо доћн до закључка, да су садањп организми иостали иостуано менанем и усавршавањем од ирвог организма. Али сад нам се намеће питање: како је иостао ирви организам ? Има више теорија о постанку првог организма и ми ћемо поменути неколико најважнијих. На ирво место помињемо теорију, по којој је први органпзам постао сионтано — денегаИо зротапеа (З1уе аедштоса, Агсћ^оша, Агсћјо§епе818); јер је у развијћу наше земље морало некада бити доба, када