Prosvetni glasnik

322

ПРОСВЕТНП ГЛАСППК

живот на земљи постао, већ како је с других светова на земљу доспео. Да је ово збиља могуће изводи ШсМег по томе, што на погдекојим метеоритима, на.1азе се трагови угља. А да органске кдице могу и подужи пут без хране и воде да учине, може се предпоставитп по оним организмпма, ко.ји се налазе дуже времена у прпвндној смрти (латентном животу) и у којих се живот одмах пробуди, чим дођу у погодне при.шке за живот. III. Ргеуег је поставпо нову теорију о постанку живота, која је и противу спонтаног постанка организама и протпв созтогое-ске теорије. Он је изнео трећу теорију, по којој је живот у континуитету. По њој, ако се узме, да је икада жива супстанција могла иостати спонтано из мртве, онда би то морало бптн п данас. Космозоичка пак теорија, као што смо впде.ш, не решава проблем лсивота, већ га нреноси од наше земље на какво друго тедо у васиони, те тако проблем остаје не решен. Али пошто је утврђено, да ови организми, којп данас живе на земљи, ностају од других организама — отпе тјуит ех т 1 то — и ношто до данас нпје примећено нити утврђено, да икоји организам постаје спонтано без родитеља, то је онда, по Ргеуег-овој теорији, у опште погрешно нитање: да лн организми постају из анорганизама пли жива материја из мртве. С тога Прајер је мишљења, да је жива суиетанција бида иримерна и да је се тек секундарно из н>е развила мртва. Но њему је дакле жива супстанција стална — у континуитету. Према томе живот је на земљи морао екзистовати и за време, док је она била још у усијаном стању? IV. Највероватнија је теорија о ностанку живота, коју је ТЏидег изнео а која се оснива на Физиолошко-хемијскпм Фактима п која заступа и теорију о спонтаном постанку органпзама из мртве материје. Први је организам а с њоме вероватно и жнвот постао из анорганских састојака. Основа његова, свакако је постала још у оно доба, када је земљина кора била у уснјанои стању. Цпјанска једињења, која су тада поетојала, дала су, по свој прилици, материјал из кога је прва жива материја постала. Услед своје лаке распадљивости ступала су цијанска једпњења у везу са другим угљеничким једињењима, која такође воде своје порекло од овог усијаног стања земљине коре. Када се пак вода у течном стању спустила на земљину кору, онда су ова једињења ступила у везу и са водом. и самим гасовима, што су у њој и тако је по РДицег-у вероватно, постала жива беланчевина — врло лабнлно једпњење, које, као и остала органска једињења, што садрже цијан као радикал, пмају особину да се распадају и полимеришу и које гради главни састојак живе материје. Свакако, да је ова ирва жива материја морала бити врло проста, без икакове диФеренцнје и да није имала одмах морфолошку вредност ћелијце, т. ј. њена маса није бпла још подељена на једро и протопласму, већ је била у свима својим деловима једнолика — хомогена, онако, као што то Наеске! узима за своје монере.