Prosvetni glasnik

НАУКА Ц НАСТЛВД

323

Са појавом живе материје на позорници земљнној већ нам је дакше објаснити промене, кроз којп је прошла жива матерпја, док из овог простог облнка нису диФерентован.ем, усавршавањем постали компликовани облпци — организми, које данас виђамо, као кичмењаке п Фаперогаине биљке на земљн. То нам објашљење даје Дарвинова теорија. У своме епохалном делу „Оп§т оЈ вресЈее", Топс1оп 1859, Дарвин је изнео не само своја многобројна опажања о животним иојавама, која је прикупио на својим путовањима (1831—36), већ је својом теоријом имао огромног утпцаја на пспитивање живота и свију научних грана живе природе. Готово ни једно научно дело овога стодећа није учинидо толико сензацпје у образованом свету као ово Дарвнново дело о порекду Фела. И оно је наишло у научнпм круговима делимице на одобравање а делимице на нападање. Врдо је мадо људи одмах с првог почетка прешло на страну овог великог еигдеског научара. П опет се распалила жива научњачка борба, која се свршнда са сјајном победом денцендентпе теорпје. II данас може се рећи, да је цело наше научно мишљење толико прожмано идејама денцендентне теорије, да се не може внше ни говорити о каквим знатнпјим противнпцима ове науке. Међу људима којп су највише допрпнедп, те је се наука Дарвинова брзо распрострла, помињемо поред ЈУаПаск- а, који је, може се рећи, такође сараднпк на оснивању дарвинизма, пре свпју НаесЈсеГ- а. Хекед је својом „(1епеге11е Могрћо1о§1е Де Ог§ап18теп" и „КаШгНсће бсћбрГипЈЈздезсШсМе", највнше засдуга стекао, за увођење Дарвпнове теорије. По Дарвиновој теорији све лшвотиње и биљке стоје у међусобној борби, као и борби са природом за свој живот и оистанак (б(д觧1е 1ог Ше). Бпљка се борп и кдимом, с годишњим вреиенима и са земљиштем али је у борби и са осталим бнљкама; јер им својим растењем одузима могућност да опстану. Животиње се хране биљкама и тако их уништавају без престанка у огромним колпчинама. Али су и ашвотиње међу собом у непрестаној борби; јер их има и месождера, које се опет хране поглавпто биљождерама. Постоји дакде општа конкуренција и запдетени одпоси не само између биљака н животиња на посе, већ и нзиеђу једних н других. Међутим п животиње и бпљке имају тежњу, да се што више размноже. Сваки организам изроди много више мдадих, но што се у опште ; могу да одрже у животу; с тога извесан број организама, према пдодностп саме Феле, мора у нзвесној перијодн свога жнвота да угнне; јер кад то не би бндо, онда би се број нових индивидуа, усдед геометрнјског прираштаја толико намножио, да их земља не би могда изранити. (Тако има животиња риба — које више хнљада порода даду а о паразитима црвима п да не говорпмо ; јер ови дају мплионима јаја). С тога је борба за опстанак међу организмима нотребна. Да би се равнотежа у економији природног газдинства одржала, морају огромне кодичине опдођених н неоплођених јаја а затим п мдадих и одрасдих животпња, које нпсу подобне за жпвот, уги21 *