Prosvetni glasnik

328

дросветни гласник

у Рго1о2оа, Сое1еп1;ега<а, Есћтос1еппа, црва и т. д. Овде нас дакде изневерава појам индивидуе. Ако лл пак ови нови организми, који су постади из пупољака нли делова, остану заједно са материним тедом, добићемо животињску колонију, чији чланови имају одређени об.шк и морфомшки се представљају као индивидуе, шш са физиолошког гледишта, према самој кодоннјн, понашају се као органи; јер кад се одвоје од колонпје не могу за се да постоје и пропадају. Тако је тешко поставити границу између индпвидуа и органа; јер има органа и груиа органа, који кад се одвоје од организма, могу да се одрже у животу и да самостадно живе и обратно ииа органа, који кад се одвоје од теда, пропадају — угину. Постанак органа, нихово мењање, прилагођење, усавршавање, редукцпја, коредација, диФеренција и мен.ан.е Функције органа. Ми смо већ раније иоменудн, да се свакн организам надази под утицајем сиољњег света, и да се овај утицај види у иромени' (тапаШ) самог организма. Организам се ирилагођује окодини својој н усдед овог прилагођења постају органи. Узроцп променљнвости организма нису још довољно испитани, ади је вероватно, да они зависе од закона самоодржааа организма а нарочито од храњења организма. Храњење (N111гШо) организма то је најопштија и најфундаменталнија Функција органнзма, Функција из које се све остаде, па и плођење органнзма, могу да нзведу. Да ово објаснимо примером. Замисдимо, да имамо пред собом један врдо прост организам, у кога сви дедови теда врше једнаке радње: примају на својој површини храну, која се у унутрашњости теда сварује, гди дакде нема одређеног органа за храњење. Дко ди се пак овакав организам утврди где год за иоддогу, онда ће онај део теда, којпм се утврдио за поддогу, бити искључен из рада за храњење организма а остали део теда, обично онај што је на супротној страни, употребиће се за прпмање хране. На њему ће се постепено развити усни отвор, кроз који ће удазити храна у простор, где ће се сваривати. Тако је постао најпростији обдик цревног канада, усдед прцдагођења ка спољњим погодбама живота. Придагођење (аДарИо), као што видимо, обедежава се на промени функције а промена Функције повдачи за собом н промену у кроју и грађи органа и тако прилагођење држи спону између Функционадног и морфолошког понашања органа. Иридагођење бива дагано ади без прекнда и јасно се изражава тек после читавнх редова генерација. Ова подобност за придагођење није једнака у свнју индивидуа и различна је према спољним приликама. Придагођење ће бити јаче ако спољни утицаји (храна, кдима, земљпште, околпна п т. д.) дејствују јаче и чешће (Еех а<1арИо1нз сити1а!1уае) или ако се поједини органи впше употребљују, веџбају, илн не. Ну н органнзам, прилагођујући се својој околини, извлачи