Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

329

тиме за се користи; јер дакше пздраш борбу за оистанак, но остаап органпздп, којп се нпсу могди прплагодптп спо.ђним утицајпма. II тако дакае, у борби за опстанак, организии, који су кадри да се прилагоде спољним утицајима, остају у животу и задобијајући нове тековине достижу све већи стуиан. у своме развптку. При.мгођењем се органпзам дакле усавршава и ово усавршаваае бива не само квантитативно већ и квалитативно; не само да се запремина органа иовећава, већ и аегова структура. Услед овога п Функцнја органа бива све јача, а.1и не подједнако, на свпма органпма, већ на једнима впше а на другнма мање (Бех а(1ар(;1ошз (Нуег^еШдз), како је то за екзистенцију самог органнзма потребно. Све ово повдачп за собом разнострукост у организацнјп. А .1И не остаје све, што је прилагођењем задобпјено, на органпзму. Неки оргаии, који су јаче развијени и усавршенп п од корпсти су организму, остају и даље а другп изгубе своју првобптну вредност; јер њпхову Функцнју прпме други органи, те нису впше од потребе и користи организму, услед чега закржљаве и редукују се. II овде игра прпдагођење своју удогу у тодико, што, усдед нових погодаба за жпвот, извеснп органЛ врше сдабије своју Фупкцију, док на посдетку не престану радити. Само, што не треба сматрати, да је ова редукција губитак за органпзам; напротив, она може да буде добитак у борби за опстанак, у тодико у кодико неки организам дакше издржи борбу, када му нзвесни органп нрестану да Функционишу. Овп рудиментарни органи имају веднкн морфодошкп значај п важност за упоредну анатомију; јер, пошто редукција органа претпоставља развитак, то и рудиментарни органи за нас су знак, каква је бпда пређе организација организма, на коме су они сада рудиментарнп. II као год, што постанак, развитак и усавршавање органа постепено бива, тако исто и процес редукцпје органа, бива дагано п у појединпх организама иретури само мади део свог редуковања. Редукција органа ннје дакде нпкако опадање организма на нижи ступањ развијћа. II рудиментарпи органи постају усавршавањем организма п, у коднко једнп органи губе своју функцију и вредност, у толико се други јаче развијају. Усдед овога п цедокупна организација иостаје компдикованија — савршенпја. Ади не треба. никако сматрати, да је радња једног органа сасвим одвојена за се, за свој рачун, и да нема никакове хармонијске везе са остадим радњама у организму. Сваки рад у организму претпоставља друге Функције а пошто су ове радње везане за органе, то и свакп орган има тесне везе са остадим органима од којих више иди мање зависи (1лзх аДарШмшв еоггеШете). Да ово покажемо на једном прпмеру. Свако кретање мишића претпоставља, да постојп нерв а да би овц органп, у опште, могди опстати у животу и радити, морамо претпоставптп да постоји ну тритпвнн апарат, којп ће пм давати хране. Ова веза између органа зове