Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЕ

НА ЧИСТОЖ ЗРАКУ

(3)

(СВРШЕТАК) Ево и трећега писма. За вега нам ваља захваднти Г. ди Хамелу, једном нашем одличном и врло оданом члану, који је исто тако у Енглеској проФесор, и о којем нам је један наш н аегов пријатељ ту скоро овако говорио. „Он намерава да оснује у Франдуској Нову Школу, и ја не знам човека. који би по својим морадним особинама, знању и искуству, бпо позвани.ји да решава по том делпкатном питању. То је одиста. васпитач." Госиодине иредседниче, Вп би сте ме хтелп потстаћп да речем коју реч у Кетие о Програму за Ђасиитање и Хигијену, којп сам вам послао, и ја сам вам особито захвалан за то. Покушаћу да сведем његове најглавније тачке, што се може краће. Цп.б , који се ту ставља јесте овај: да се преобрази наше народно васпитање, да се од наше деце начине људи, и то људи здрави духом и телом, у стаљу да се искобељају у жпвоту не удаљујући се, у колико год је то могуће од Лепога, Доброга и Истинитога. Не иде се ту на то, да се мења темпераменат натега народа, него да се развпју и утврде у њима природне особнне наше расе, да се дух рутине замени духом иницијативе, једном речи: да се од њих начине људи од рада. Ми више васпитавамо нашу децу, и то тако, да их и умно и морално и фпзнчки , припремамо за детаљни живот. „У погледу умног васпитања мп пх васпитамо за испит зрелости, за днплому, не водећп озбпљно рачуна о спецпјалној подобности, које се развнјају, или боље, које ваља морално да се развију, код деце, од петнаесте п шеснаесте годпне. Другим речима ми удешавамо наша предавања према оном што ми знамо, а не према оном што је потребно они да знају. Ми их и даље васпитавамо онако, како су нас васпитавали, да их