Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

научимо опом што смо мп знали, а заборављамо да тај начин обуке ио одговара више захтевима данашњега живота. „С моралне тачке гледишта наша несавесност и небрига нису нп мало мањп. Ми би смо хтелп да су нам деца већ људи, способин да одрже па далеко добар глас Француске, да распростру твен утицај трговачкп и индустриски, а заборављамо да човека од рада не чини диилома, него карактер. Да се дакле створи карактер у једног детета, да му се да снага равнотежна, ваља живетн с њим, а не поред њега, као што се сад ради. Вештина проматрања деце захтева времена, много времена, а паши университетски проФесори тако одличпп и оданп не могу пшпта протпв претоварених програма, које им ваља посвршавати. Дете је дакле понајвише остављено само себн да се развија како може у СФери из које нису увек одагнани лаж ненравда и притворство. Оно што сачињава карактер, то је слобода у мишљењу, племенитост срца, поштовање туђега мишљења: верског, нолптичког и другог, неодољива воља да каже оно што је право. Свако дете носн у себп клицу Депога, Доброга и Праведнога, а та клица долази сад наставнику, да застуди и да се окамени Формалношћу. „Али ни најбоље разређеи ирограм није у стању да замени непосредно делање човека које он врши над младићем и самим тиме што ,је с њим. Човек се може тако рећи ирецртатн у другом. „Опадање народа пронзлази из нестајања карактера у породпцама; тако јс пропало римско царство. „На против оно што правн и учвршћује величину једнога парода, јесте рационално васпитање воље, једном речн мужаственост; мужаственост и духа и тела. То ствара и учвршћује надмоћност Еиглеске. „Ако дакле хоћемо да нам од деце пспадну људи, порадимо још од раних им година на њиховом моралном васпитању. „С Физнчке тачке гледишта школска касарна у великом граду опаспа јо ствар. Биље подигнуто у стакленој башти не може да се одупре промени темиературе, кад се случајно не унесе на евоје место. Деца, која не расту на светлости, пронадају а пре а после. Од данашњих се ученика гимназиских тражи у средњу руку дванаест часова рада у ћутању и више или мањем поквареном ваздуху п баш у опо доба, кад се тело младићу највише развија, њему се под меру даје меса, њему се цицијашки дели ваздух, ограничавају му се Фнзичка вежбања. „Ресултат је тога много будућих свршених матураната н будућнх туберкулозних. „И очеви неће то да разумеју! Али за име божје нека припитају о том лекаре специјалисте и они ће им рећи: да јо физичко опадање просветни гласник, 1900., 2. 23