Prosvetni glasnik

!= 78

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

друкчије схвата матерннску љубав и материнске дужности: њена љубав према деди може подлећи само пред каквом јачом, племенитијом силом, она нх жртвује "за правду, за истину, за спас отаџбине, па и ту је материнско срце опет — срце. Већ и по тој јединој црти, па би пзвор поменутој песми требало потражити где год, где је могло бити таквих матера или гласова о њима. Али да се, за час, уставимо на садржини. Цар хоће да погуби своју неверну љубу, а она са спном бежи у планину. Грех и ту не мирује: по наговору дивскога старешнне куша га мати и шаље на иајопаснија места,' претварајући се, да је болесна, па су јој лекови са тих крајева једини спас. Кад Јован све незгоде савлада и донесе „са букве јабуку нз велике воде Калаџијнске", смислн неверна мати, да га упита, коју везу, свезан, једино не може прекинути. Кад дознаде, веза му руке „дрндарским тетивом", дозва дива, ослепише га н бацише у јаму. Али како је крај несреће и срећа близо, спасе га из те беде „ћирнџнја Раде; умивши га водом калаџпјнском", доби понова внд; врати се потом пећинн, где му је мати боравила, те погубп дива, а с матером оде оцу свому, где неверну љубу а још неверннју матер стиже заслужена каштига: намазавши је катраном, „заждише су четири стране..." те „све изгорје о његовој души". Оваква материиска бездушност необична је за нашу народну поезију. Није најобнчнија, али се ипак каткад јавља у усменој литератури других народа. 1 ) Али се код њих, код прича с истим мотивом, јавља чешће и друго неверство, баш оно, о коме нема нп помена у српској поезнји, то је сестрпнско неверство. Љубав у најобичнијем смислу, љубав љубавничка, код тих је народа у усменој књижевности најјачи мотив, и сестра редовно жртвује брата своме драгану.*) Тога код нас нема. Сестра жртвује сина, да би сиасла брата; 3 ) чупа косе из дирека, да би брату своме стигла у помоћ; 4 ) за брата се очи ваде; сестре га од свиле вију и т. д. Потребио ми је било нагласити јачину сестрннске љубавн и зато, што се може поверовати, да наша народна поезија, примајући мотив о издаји не би га непромењена оставила, ако он сестру као издајника узимље. Није ли онда могућно помнслити, да се нздаја која се у песми Ј ) У иричама, по неким цртама сличним с нашом иесмом, помиње се мати као издајница: у збирци Наггтагсћепђисћ (Гу) стр. 154.; Наизтагсћеп ("УУоН) стр. 145.; у нстој књизи на стр. 253. (»Уот Ке18егвоћп ип(1 Зетет РаШеп«); у влашкој цричи »Флориан 8 (8сћоМ 27.) и т. д. 2 ) Види дитавску причу »Уоп Деп «1ге1 ВгиЛегп иш1 Шгеп Тћгегеп" 1 ^ебк. = Вги§. 11.), у пстој збирци и она под бр. 12. и 13.; код 8сћ1е1сћега (стр. 54.) опет лптавска прича, само што ту дивове замењују разбојнпци; у Хановој збирци »бпесМзсће ип<1 аЊапеагасће Магсћеп 15 стр. 234. и т. д. 3 ) У познатој песмици »Сеја брата на вечеру звала«. 4 ) »Женидба краља Вукашина« (Вук II, стр. 98.).