Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИИ

479

Јован и дивски старјешина полпгње, ннје најпре тицала матере, већ да је то наша песма морала учпнити, пошто га, редпмо, нпје могла оставптн на сестрн, ако је тако било код другог народа? Пре тражења какве параделе иашој песми, потребно је поменути, да ју је Вук добио из Црне Горе, да јој, дакле, у главном у том правду треба потражити извора. И допста, колико год знам приповедака, код којих је, било од чести, било у це.шни, тај мотив, најсдипнпја је нашој песми грчка прича „ Јапш ипс1 сИе Бгакеп" у Хановој номенутој збнрци (бр. 24., I). Најлакше се о поменутој сличности може уверити нз изложеног садржаја: Спромашну човеку, којп се туђио света, роди се дете, коме кум један калућер који се тада близу затекао, — даде име Јани. Кад му иомреше родитељи, крете се он са сестром у планину и новедд собом три пса. Ушавши у пданину, напђу на двор, у коме је било четрдесет дивова. Кад чуше, да је Јани дошао, сакрише се испод земље четрдесет хвати. Кад Јани оде у лов, изиде један див носдом, угледа девојку, и мало по мало међу њима се развију љубавнички односи. Кад је дошло време, да изиде на свет и љубавни шшд, због срамоте, коју Јани не треба да дозпа, почну му радити о глави. Сестра се претвара да је бодесна, шаље га, да јој донесе трешње, затим дуње и најзад крушке. Све те понуде набавља Јани после велике борбе с неманима, које их чувају, а на последњем путу спасава и краљеву кћер, па је шаље у род, да лечи у своме дому свакога слепца који тамо дође. Кад нису помогли дотадањп смерови, упита сестра брата, где му лежи снага и он јој каза: „у моја два ирста; кад се они свежу, клоне мп сва снага". Сестра, да би се тобож само уверила је ли истина, веже му руке, дозове дива, ослепе га и баце у јаму. Ну случајно прођу путници крај јаме, чују га, спусте уже и изваде ослепљенога Јани, па га одведу у двор онога краља, чија је кћи неговала слепце; она скупп све врачарице, те му поврате вид; затим Јанн убије и дива и сестру своју, а ожени се краљевом кћери. Као што се види, нма врло много сличних црта. Бежање у планину, ашиковање, кад је брат (син) у лову, начин савлађивања, ослеиљење, бацање у јаму, избављење (путници и кириџије), па и сама су имена слична. Све је то несумњив доказ, да између њих има везе. А која би којој могла бити извор? Највише ми у том питању каже а>акт, да песма Јован и дивски старјешина стоји у нашој народној поезнји усамљена, а у Грчкој има неколико варианата. 1 ) Чини ми се, да и само име „вода Калацијнка" тамо упућује. Ј ) Од блиских варианата нарочито да ое иамаси ломенута црнча из места Загори (отр. 234. у Хановој збирци) и у истој књнзи под натписом »Оег боћп Лев 8с1ш1МаМев«, која је нешто натегнута и непотпуна, а о издаји ради матп.