Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

765

ЗНАЧАЈ ДЕЧИЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА БАСПИТНУ НАСТАВУ ') од Др. Хермана Лица (Негтапп Гае^х)

I. Зар није издишно говорити о значају дечје књшкевности и лек•тпре за школу? Та небројено је пута већ говорено и писано да ученнцима врдо много користи кад добру књигу прочитају и да је читање рђавих књига од волике штете. Па ипак, колико и колико школа има још и данас, у доба тако поносном својпм педагошким тековинама, које оскудевају у ономе, што •се мирне савести може назвати ђачком књижницом. А ако народна школа не да ученицима добрих књига, откуда ће они онда до њих доћи? Једва ће пет процената ђачких родитеља бити у стању да својој деци овда онда, поред потребних школских књига, купе и какву другу добру књигу, јер већини од њих пада и то тешко, да спреме новац за школске књиге и за школарнну. И.ш треба ваљда да дечаци п девојчпце узимају књиге !) Овај чланак иреведен је из VI. св. (1895. г.) јенског Педагошхо Универзитет■ског Семинара, који издаје проф. Ие%п. Ма да је намењен Немцима, који у погледу наставе заузпмају једно од нрвих места међу јевронским народима, инак ће питан»с, које се у њему претреса, бити од великог интереса и за нас, јер ми нисмо готово ништа на њему радили. Истина је, да уз наше народне школе постоје и извесне књижниде за које Министарство нросвете од времена на време препоручи по коју књижиду, али те књизкнице, у колико их има, ма вако да су сиромашне и непотпуне, нису никако приступне ученидима већ можда једино учитељима. Тако исто и у гимназијама уз Ђачке дружино налазе се и Ђачке Књижниде, али је погрешка што се књигама из тих књижнида не служе сви ученици гимназиски већ махом ученици виших разреда. Што се тиче, пак, дечије лектире, у опште, морамо рећи да је имамо врло мало, :ако већ нећемо да кажемо да је немамо никаво. Али није само то, још веће је зло у томе, што дани и године пролазе, а нико и не иокушава да то питање крене напред и ако је то прека нотреба. ДроФесорско је дрјтптво истина, пре, свог застоја, сретно дошло на ту мисао и нриредило неколико издања у томе емислу. Али тај рад на стварању средње школске ђачке лектире треба да продужи Професорско Друштво и сада, када је пожртвовањем својих чланова и Добротвора наново отпочело свој рад. Учитељи су такође у могућности да то исто раде за народне школе, а инидијативу у томе треба да узме само Учитељско Удружење. По себи се разуме да ће Министарство просвете у првоме реду потиомоћи тај рад, који ће бити од огромне користи за народну нросвету у опште. Нзносећн овај чланак пред учитеље, школске надзорнике и нроФесоре гимназија, :моја је жеља да се о овоме иитању почне код нас озбиљно мислити и да се постепено лриступи остварењу онога, што нам је за ово питање могућно учиннти. Тешкоће нису баш тако велике и несавдадљиве, а ресултат би био одличан. Преводилац.