Prosvetni glasnik

780

ИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

оног који је до њих и савијају мадо коло; на други знак, враћају се у ведико коло. Посл.е, тако у истом колу, запеваше другу песмицу. Где се у песми каже да треба поскочити, ту поскочише сви, па продужише даље певање и поскакивање. Затим забавиља једно дете одвоји унутра у кодо. Сад се кодо поче окретати и певати песмицу: Имам венац ведики, њега окрећем и на кога набројим пет, тај ће доћи на моје место. После ове строФе оно дете у колу броји редом децу: 1, 2, 3, 4, 5, па пето долази у коло, а ово из кола иде на његово место. Тако се уз игру и певање мала деца уче бројати. После испеваше још једну песмдцу, ходајући подбочени, па онда уђоше у клупе и седоше. Сад забавиља поче пропитивати неку причицу коју су већ раније причали. После испеваше песмицу о барјачићу, па о рибици, па о лептирићу. Певајући барјачићу, сва деца подигну руку, повију шаку и њом машу као кад се барјачић лелуја. Певајући о рибици, деца укрсте шаке, па њима мрдају као рибица перајима; а певајући о лептирићу опет тако укрсте шаке, али палце закаче један за други, те лепо представе лептира. За овим опет седоше, и сад им забавиља поче причати као нову једну причицу о веверици. Прича ова потраја и преко пола сахата, а то је, по мом мишљењу сувише дуго за овако малу децу. Да је за децу дуго, приметио сам и по самом држању деце. Ади те мале досаде нестаде, кад устадоше и изађоше опет игру да играју. Одиграше и испеваше оно „Мараму имам", што сам поменуо у II одељењу, па онда узеше играти лепу игру: Миш у мишоловци. То се игра овако: Деца се ухвате за руке и начипе коло. Једно остане у средини кола. Сад сви певају: Уватисмо малог миша, Он би радо утек'о, Трчи, гледа на све стране Куда би нам побег'о. Ео га пропусти ) т • I два пут. Тај ће амо допасти ј ' Певајући, деца лако клате руке по такту песме, а код стихова „ Ко га пропустп", дижу руке повисоко. Онај у колу („мишић") за то време трчи и гледа да изађе из кола, нарочито кад деца подижу руке високо; али ови, чим „мишић" к њима потрчи, спусте руке и не дају да прође. Ко га пропусти, тај дође у коло, а песма се понавља без прекида докле се хоће да траје игра. После ове игре, било је већ време да се спремају кући. Спремање и одлажење било је као што сам већ испричао за друго одељење. У школн су остали они који не иду на подне кући и који овде ручак добијају.