Prosvetni glasnik

792

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

№

-1 Е Е Ш Ш 1_

Кој не па - зп на наш ред.

Даље се пева по истој нелодиј и: Тај не може с нама бити, Тога ћемо одвојити. За њега је срам, Нека иде сам. Сад се деда ућуте, али корачају даље. Мадо после, на дати знак (н. пр. кад учитељица удари дланом о длан) деца певају: Лева, десна, један, два, Лева, десна, један, два. Тако, тако, тако, тако, Нека нога иде лако. Пази, пази, пази, пази, ) т \ два пут Један другог да не гази ) ' Сад се опет хода ћутећки, а на дати знак се пева опет: Један, два, један, два. Један, два, један, два. Онда се ућуте, али сваки у себи продужава ово исто један, два и корача по том истом такту. На послетку учитељица опет даде знак и сва деца певају: Један, два, један, два, ура! Један, два, један, два, ура! Ту се стане и тиме је свршено ходање и певаље. * 5. Иесма „ Коло воденично* има депу и лаку медодију, а радње уз н>у веома се деци допадају. Ја сам извођење те песме и игре описао у „Учитељу" г. 1898. св. за октобар. Но како је тамо певање удешено за два и три гласа, то овде износим исту игру и песму мало упрошћену, и иодесну за дечје забавиште. Игра се и пева овако: Ухвате се деца за руке и начине коло. Ако је повише деце, онда се начине два кола: једно веће и друго мање унутра. У средини кола стоји учитељица. Она даје знаком кад се шта ради и пева, а у исто време она преставља осовину воденичног кола, а коло дечје то је коло воденично. Коло се почне окретати и деца певају, а по такту песме корачају. Певају: