Prosvetni glasnik

682

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Свима Шкодским Надзорницима (0 правон схватању дузкности народних учитеља) Опазио сам да поведики број учитеља ие схвата потпуно дужност народног учитеља. Неки учитељи мисде да су у потпуној мери одговорили својој дужности ако само на време додазе у шкоду и савесно предају по наставном програму; други залажу сву снагу у рад у гакодској градини, и.ш се одушевљено предају Ручном Раду и т. д. То је и сувише бирократско или канцеларијско схватање, дакле уско схватавве једие тако гаироке и простране дужности. Учитељ није само школски радник, његова дужност није да само васпитава децу. Утицај учнтељев мора нрелазити и преко гаколскога прага. Народни учитељ треба да буде доиста народни учитељ. Свештеницн и учитељи стојећи у ненрекидном додиру са народом могу имати највећега утицаја на народ. Они могу бити најјачи чиниоци у послу просвећивања народног. Прави учитељ се мора спријатељити с народом, зближити се с њим, нознати ираве потребе његове, бити му у свакој прилици мудар и искрен пријатељ. Учитељ не сме подлећи утицају простоте и нерада, већ радом и понашањем служнти народу за углед. И село има своје дражи, и у селу живе наша браћа; у селу је потребнији одушевљен и умешан радник него у вароши. Ко свој позив озбиљно схвата, ко свој народ нскрено воли — не бежи из средине народне. Учитељи, који без праве потребе желе да из села измакну у варопш, дају доказа о својој неподобности, о своме ненационалном васпитању. Већина је учитеља баш поникла из те средине, у којој касније по позиву треба да проведу цео свој век, па нпак се врло тешко и врло ретко баш тој сродној средини ирилагођавају. Значи да такав удитељ не уме да схвати и разуме елеменат с којим треба да ради и.чије је просвећивање њему поверено. Ја ћу имати на оку такве учитеље, и тражићу да се нарочпто има на уму њихово правилно схватање дужности при давању оцена, а бнћу штедар у наградама и признањима сваке врсте према нравим народним учитељима. ПБр. 15226. 28. новембра 1900. г. у Београду. Министар иросвете и црквених послова, Павле Маринковић