Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРООВЕТНОГА ОАВЕТА 775. САСТАНАК 13. октобра 1900. год. Билл су : председник : Д-р В. ИакиК; потпредседник : Ст. ЛовчевиК ; редовни чаанови: д-р Михаило Петровић, Мих. МарковнЦ Ср. Ј. Стојковик, Сретеи Пашић, Стеван Веселиновп!. и д-р Стеван М. Окановић. |[0с.:10в0 '1 )а : Л. Дазаревић. I На овом је састанку био и г. Министар просвете и дрквених послова, који је отворио овај, први састанак овим говором: Господо, с највећом радошћу долазим да отворим седнице Главнога Просветног Савета. Моја је жеља, да повратим старе светле дане ове важне просветне установе; намеран сам био, да на првом састанку видим све чланове саветске из целе земље, али ме је од тога задржала бојазан од сувишних свечаности. Ја Вас, господо, све добро познајем, чему је доказ то, што сам баш Вас и изабрао да састављате овај Савет, који је права Академија у просвети, где се улази не само но таленту него и но осведоченој мудрости и искуству. Али Ви мене, господо, не познајете довољно, управо не познајете довољно моје назоре као Министра просвете, нити знате какво ће бити моје понашање према Главном Просветном Савету, с тога сам желео, да Вам још на првом састанку изјавим: да желнм најширу и највећу слободу у мишљењу и раду саветском. Ја Вам, господо, обећавам, да ћу највећу пажњу поклањати Вашим одлукама и најстроже пазити да Ваше одлуке буду резултат независног решавања и да буду поштоване. Свечано Вам изјављујем, да од мене нећете добивати никаквих приватних порука при решавању предмета, које Вам будем упутио. Кад год Вас будем о чем питао, поштоваћу Ваше мипгљење и убеђење. Због тога сам, господо, желео да се одмах на првом састанку видимо. По мом уверењу, преко је потребно, да с времена на време Министар просвете ступи у лични додир са члановима Главног Просветног Савета, да им усмено саопшти своје мисли и да чује њихове одговоре. П то је, господо, једна гарантија за наш узајамни правилан рад, чега је просвета и сувише често била лишавана.